Географија

РЕЉЕФ; КЛИМА И ВЈЕТРОВИ и ВОДЕ СЕЛА ГОЛУБИЋ

Село Голубић заузима простор између југозападног дијела Динаре, огранка најисточнијих дијелова Велебита и са југа наслања се на периферне дијелове Книнског поља.
Заузима гранични рејон општинске области која се налази на тромеђи покрајина Далмације, Лике и Босанске Крајине.
У односу на различитост надморске висине рељеф села се креће од око 220 м (његов јужни дио) до 1238 м Самар и Бат 1.406 м (врхови Динаре на територији села Голубић).
Заступљени су различити рељефни облици, почев од низинског до средње планинског и од краса до мочвара. Рељеф се може се подијелити у три рељефне цјелине. Земљишним простором села преовладава брдско земљиште а око једна четвртина отпада на равничарско. Геолошки састав сеоског рељефног региона је, мање-више, од карбонатних стијена.
Чиниоци који утичу на стварање времена и климе уопште па и на нашем простору су: удаљеност од мора, рељеф територије и путање кретања ваздушних маса из изворишних области.
Удаљеност села од око педесет километара од морске обале, доводи село у директну овисност временских и климатских услова од мора, а положај села дефинише се као приморско-континентални.
Над селом најчешће дувају два вјетра и то бура и југо. Бура у Голубићу дува велики број дана у години, различитим интензитетом чак и љети већином послије ријетких киша тако да лагано расхлађује ваздух. Може достићи велику снагу и брзину до 180 километара на сат. Због те карактеристике зову је и “Голубићка бура”.

Водени токови

Бутижница је брза, хладна ријека, жила куцавица, прави бисер села. Дуга је 38 километара. Извире из Бабића језера у Горњем Тишковцу а улијева се у Крку код Книна. Бутижница је изградњом централе изгубила на својој атрактивности и љепоти.
Рјечица Дошница извире на граници између Плавна и Голубића. Утиче у Радљевац.
Радљевац извире у Плавну, протиче кроз истоимено село Радљевц и тече југозападнијим дијелом села Голубић и улијева се у Бутижницу у близу Книна.

Богатству села водом нарочито доприносе и веома бројни извори (врела) питке и здраве воде, различитих капацитета, чији потоци и поточићи чине мрежу водотокова села. Набрајамо изворе: Голубићко врело, Врелине, Кесића бунари ,Јаружина врело, Усјек врело, Јасика врело, Драгашево врело, Гњиле баре врело, Кудуша врело, Извор у Склопу, Шљивик врело, Точак, Крчевине, Плавшића поток, Стублић, Бунар Тук Гребар, Врело Перина драга, Панића врело, Радиновића врело, Савића врело, Радновића врелина, Вундуково врело, Рончевића точак, Ограђено врело, Јерковића врело, Рајића врело (Точило),Торлаково врело (Торлаков точак), Јасенац, Опачића врело, Џепиново врело.

Изразито позитивном воденом билансу доприносе и баре које се простиру на неколико локација. То су међусеоске баре Голубића и Стрмице (Језерине, Бродине, Гњиле баре), Голубића и Врпоља (Баре) и Голубића и Жагровића (Бјељине баре).
..........
БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ

Шуме захватају мали простор села. Мања букова шума успијева на вишим планинским дијеловима, а са нешто већом површином присутна је у граничној области према Босни и Херцеговини. У појасу јужне падине Пљешевице - Старчева брда - Црног врха - Равног дола, закључно са ободом котлине, јавља се као преовлађујућа шумска врста, закржљала услијед помањкања падавина и влаге, церова и храстова шума. Ове шумске врсте прекривају и ланац узвишења у јужном средишњем дијелу села.
По обалама водотокова, бара и другог влажног тла, карактеристична је распрострањеност врба, јошића, раките, јасика, јабланова, багрема и у новије вријеме топола. И ово дрвеће претежно је самоникло али и плански сађено, ради заштите од поводња (поплаве), бујица и одрона.
После Другог свјетског рата вршена су пошумљавања. Пошумљавањем је проширен појас шуме у центру села око школе. Седамдесетих година акцијама у селу, које су обично изводила дјеца из Oсновне школе, вршена су пошумљавања багремовим садницама ради спречавања ерозије земљишта и садницама црног бора по обронцима Црног врха (Дошница), Пљешевице и Старчевог брда.
Велике акције, савезног нивоа, пошумљавања боровим садницама биле су од 1981. до 1989. године.
Село богато флором и фауном карактеристично је по томе што је то крајња граница у којој расте разноврсно приморско биље захваљујући утицају медитеранске климе, и почетна граница где расту биљке карактеристичне за умјерено континенталну климу.

Село Голубић, нема сумње, спада у веома познате атаре книнске општине а и шире, по ловном разноврсном потенцијалу, којег омогућује ријетко повољан природни амбијент.
Водена фауна богата је пастрмкама, раковима, може се видјети и по која видра.
Може се видјети велики број барских и дугих птица.
Од крупне дивљачи заступљени су најћешће дивља свиња и срна. У шумским дијеловима виђа се вук, лисица, лазавац, куна белка и куна златица, твор, дивља мачка…
Има неколико врста змија а најчешће се могу видјети бјелоушка, риђовка и поскок.

.......
.....................................................................Панорама села, источни дио на Пљешевици

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани