Историја

Богата је и обимна писана историја овог дијела Далматинске Загоре. Нека историчари говоре о томе. Уредници овог сајта су покушали направити хронологију важних и мање важних догађаја у свом селу, ослањајући се на историјске податке, легенде и исказе свједока дотичних догађаја. Свјесни смо тога да нисмо обухватили сва сазнања и интересантне догађаје па ћемо се ослонити и на Вас, читаоце ових редова, да нам својим прилозима помогнете како би ову страницу учинили што интересантнијом. Пишите нам о људима, догађајима који су на било који начин утицали на живот Голубићана и развој села Голубића.

О постанку имена Голубић легенда каже: «Био један богати краљ, имао дворове у Косову Пољу и двије ћерке красне, као сјајне данице; једној било име Даница, другој Голубица. Голубици за прћију даде краљ најљепши крај у Книнском Пољу, који она обрати у прави перивој и ту дворе сагради, те по њезином имену двори бијеху назвати Голубићи; тако касније ово се село назва Голубић.

.......

А у својој књизи «Живот и прикљученија» Доситеј пише:»...Немоћ моја ме раслаби и принуди возвратити се у Далмацију. Ужасне се мој љубими Новаковић кад ме види тако слаба и преображена; и имајући у својој парохији неког доброг свештеника Леонтија из Фрушке Горе за магистра, совјетује мене да се намјестим у лијепом мјесту при здравој и цјелитељној води у ближњем селу Голубићу. Овдје се погодим за двије године учити дјецу, и за мјесец дана совршено оздравим.“

Према доступним историјским подацима у већем броју Срби насељавају Далмацију у предтурско доба о чему свједоче и три српска манастира. Крупа (1317), Крка (1345) и Драговић (1395) као и велики број православних храмова.
Тешко је наћи потврду и дати вјеродостојан податак о тачном насељавању Книнске крајине и Голубића.

1368 Први пут Голубић се спомиње као насељено мјесто под називом БУТИНА ВАС.

1394-1397 За вријеме Босанског краља Стефана Дабише таласи исељавања Срба из Босне у Далмацију нарочито око Книна (Голубић, Книнско Поље, Полача и Пађане).

1462 Саграђена црква посвећена Преносу мошти Св. Архидјакона Стефана. Зетски митрополит Јосиф благословио изградњу

1522 Книнску Крајину и Голубић заузимају Турци.

1523-1527 Турци су сами спроводили пресељавање Срба у своје пограничне области те је у овом периоду извршена највећа сеоба Срба у Далмацију.

1577-1587 Друга велика сеоба Срба под Турцима, по неким историјским изворима (Книнска Крајина, прота Саво Накићеновић). Преци неких од садашњих родова Голубићана су насељени у Голубић у овој и претходној сеоби.

1633 Из Босне пребјегао велики број српских породица и дио њих се населио у Голубић.

1688 Книнска Крајина под влашћу Млечана.
По историјским документима Османлије су у доњем дијелу села Голубић претрпјеле тежак пораз.
Из ове године постоји Надгробни споменик-Крст са натписом Ангелија Рељан.

1692 Голубић сједиште првог епископа Далматинског.
Патријарх Српски Арсеније 3. Чарнојевић издао одобрење да епископ Василије буде епископ Далматински.

1699 Голубић се изричито спомиње као мјесто приликом Млетачко- Турског разграничења.

1721 Формирана Плавањска сердарија коју су чинили Плавно, Голубић, Радљевац, Стрмица и Жагровић.

1758 У извјештају Млетачког генералног Провидура Франческа Гриманија наведен је број становника Голубића и подаци о подизању и обнови цркве Светог Стефана. Голубић има 109 породица са 1003 становника.

Простор Книнске Крајине се годинама прорјеђивао због исељавања које је било плод Турског зулума над хришћанима, глади, вјерског угњетавања или епидемија болести.
Може се са сигурношћу устврдити да од 1770 није било значајније промјене становништва.

1764 У Голубић “Лијепо мјесто при здравој и целитељној води” долази наш велики просвјетитељ Доситеј Обрадовић да се опорави од болести и да подучава голубићку дјецу.

1797 Книнска Крајина под управом Аустрије.

1805 Книнска Крајина под управом Француске.
Народ је добио већа права и слободу, Православна црква је по правима изједначена са Римокатоличком.
Прве школе на матерњем језику као и органи и институције власти.

1815 Одредбама Бечког конгреса потврђује се право Аустрије на Далмацију – Книнску Крајину.

1857 Организован први попис становништва у Далмацији. Голубић броји 1578 становника.

1875-1878 Босанско Херцеговачки устанак 15. септембра у Црним потоцима – Тишковац.
Активно учешће Голубићана у борбама, у Голубићу је стално концетрисана група бораца.
Голубић и Стрмица су били база за убацивање бораца. Између осталих и чете добровољаца са Баније и Кордуна у чијим редовима се борио и будући Српски краљ Петар Карађорђевић – Мркоњић. У устанку је погинуло 150 бораца међу којима 17 из Голубића, Плавна и Стрмице.
Голубић, Плавно и Стрмица су били база за прихват избјеглица и болесних, а велику помоћ при љечењу је пружала Енглескиња Аделина Паули Ирби познатија као Мис Ирби.
1907 - Изграђена пруга уског колосјека Дрвар-Книн (Шипадова пруга)
- Жељезничка станица је била код Бараке, близу школе а стајалишта за улаз путника: Комалић, мост Капелица и Зелембабе. Пруга је укинута 1948. г. када је у рад пуштена Унска пруга.
1910 Саграђена зграда Основне школе на Главицама.

Формирано Соколско друштво Голубић. Постоје писани трагови да је Српско Соколско друштво “Голубић” 1912. године учествовало у слету у склопу зборовања “Соколова” Сјеверне Далмације у рејону цркве Лазарице. Први старјешина Соколског друштва био је Илија Рељан Дражар, замјеник Милан Дамјановић, тајник Никола Јерковић, начелник Давид Јерковић просвјетар Бранислава Ђебић .

1914 Спроведена општа мобилизација војних обвезника из Голубића
Страдања у промјени зараћених страна и различити путеви одласка на Солунски фронт. Дио Голубићана узео учешћа у добровољачким јединицама Српске војске (Петар Каблар, Ђурађ Џепина, Илија Плавша…)
Сви они су одбили додјељену земљу од владе Србије и вратили се у Голубић.

1918 Формирана Земаљска влада за Далмацију која је позвала све општине да признају Народно вијеће Срба Хрвата и Словенаца у Загребу као врховну власт. Тада је италијански окупатор отпочео запосједање Книнске крајине. Осјећај сигурности код народа настао је кад је преко Босне (кроз Голубић), 10. Децембра стигао у Книн одред Српске војске на путу за Сплит.
Прва окупација Книнске крајине од стране Италије. Један батаљон запосјео Голубић.
Окупацију су пратили бројни сукоби. Распуштена је опћина Книн и успостављен преки суд за Кнински котар.
Општој напетоси доприњело је и задржавање око 6000 заробљених Книњана који су били у јединицама Аустроугарске војске.
Примјера ради, Голубићанац Петар Плавшић је у заробљеништву провео три године и вратио се пјешице из Италије.

1921 Кроз Голубић 4. Априла прошле за Книн јединице 26-тог пука краљевине Срба Хрвата и Словенаца и са тиме је окончана прва Италијанска окупација Крајине.

1932 У Столића њивама пронађен је златни накит изузетне историјске и умјетничке вриједности.
Накит се чува међу одабраним предметима од посебног значаја у Музеју хрватских археолошких споменика у Сплиту.

.......

1936 -Почела изградња Унске пруге.

-До 1941 изграђено је 25 км пруге од Бихаћа према Книну и 24 км од Книна према Бихаћу укључујући и дио кроз Голубић са изграђеном зградом жељезничке станице. Градња пруге се прекида током Другог свјетског рата. Градња пруге наставља се 1946. Године. Пруга је званично пуштена у саобраћај 12. Децембра, 1948.г. Исте године је укинута Шипадова пруга од Личке Калдрме до Книна.
1938 Изграђен Станчевића и Јерковића млин.

1940 Формирана “Заштитна” јединица ХСС за рејон Голубића која је проглашењем НДХ преименована у усташе. На челу јединице је био Перо Шимић.

1941 2. маја талијанска дивизија “Сассари” запосјела Книнску Крајину. 20. маја цивилну власт у Книну преузима НДХ. - 28. Маја доласком усташа из Загреба почео је прогон становништва и пљачкање имовине.
5/6. Јун спроведено је прво хапшење и убијање Срба од стране усташа.
1941
27. Јула устанак српског народа на Тромеђи.

28. Јула српски устаници ослободили Голубић

4.августа, формиран штаб Герилских одреда за Книнску крајину са сједиштем у Голубићу. Командант Живко Брковић, а замјеник Бране Богуновић.

-У почетку устанак је имао за циљ осигурати живот и слободу Српском народу. Идеолоско-политички сукоб устаничких вођа и политичких првака на Тромеђи имао је тешке посљедице на борбу за опстанак и слободу Српског народа. Подјеле су захватиле народ и јединице, села, засеоке па чак и многе фамилије. У Голубићу је уочљива подјела на четнике и партизане.
1942
-На Бадње вече, 6. Јануара, усташке снаге из упоришта у Врпољу напале Голубић који је Голубићка чета одбила без жртава.

-17. Маја партизани напали Италијанску колону испод Вељува. У одмазди Италијани су артиљеријом гађали Голубић. Погинуло је неколико људи и више кућа је срушено. Велики број Голубићана је био ухапшен.

1944 у новембру, у Голубићу се воде жестоке борбе између четника и партизана.
1945 - у Другом свјетском рату Голубић је остао без 149 својих становника

1947 - Обновљена зграда старе школе на Главицама

.......
......................................................Стара школа, Дом културе и задружни дом у Голубићу

1948 - Изграђен Задружни дом. Изградња дома почела је почетком јуна 1948. године, Дом је стављен под кров за свега 29 дана. Дом је отворен за Дан борца 4. јула 1948. године, а прва кино представа приказана је мјесец дана након званичног отварања.
- Народ Голубића је дао око 3000 добровољних радних дана за изградњу дома
- Основана Сељачка радна задруга
-Задруга у Голубићу купила радио апарат марке “Космај”. У то опасно вријеме – вријеме “Инфорбироа”, неки наши мјештани слушали су радио Москву и због тога били осуђени на издржавање казне на Голом отоку.

1952 - Саграђена електрана од 25Кв уз стручну помоћ браће Саве и Николе Ђурице, помоћ Пољопривредне задруге и добровољни рад мјештана

1953 - Основана је Пољопривредна задруга “Тромеђа” Голубић. Задруга се 1969. г. припаја предузећу “Јединство” Книн

1954 У Голубићу формиран огранак Српског културног друштва «Просвјета». Друштво је радило у више секција па је тако постојао пјевачки хор, тамбурашки оркестар и фолклорни ансамбл.

.......

1956 - Изграђена хидроцентрала Голубић од 150Кв. Струја доведена у већину кућа.

1961 -Подигнут споменик палим борцима партизанима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату
- Отворена је прва пошта у просторијама задружног дома. Број поште 59301 који се користио у поштанском саобраћају.
- Почела изградња стамбене зграде за учитељске станове у Голубићу. Зграда је лоцирана код школе и задружног дома. Тада је у Голубићу било преко 500 ђака од првог до осмог разреда Основне школе и 20 учитеља.

.......

1962 - Изграђен мост на Бутижници код Капелице на мјесту гдје је постојао стари мост од седре за којега кажу да је настао за време Наполеона. Стари мост је имао два лука са једним ослонцем у средини ријеке. Био је сличан мостовима који се налазе код Миливојевића и Вуковића млинова.

1964 - Голубић добио амбуланту

1969 -Основан је музички састав “Плаве Звијезде”. Група је била активна до 1979.г. На репертоару су биле пјесме група: Битлси, Ролинг Стонси, Про Арте, Ју група и Индекси.

1978 - У Голубићу наступала група “ПРО АРТЕ”

1980-1981 - Изграђена и пуштена у експлоатацију хидроелектрана Голубић снаге 7Мв

.......
....................................................................................Хидроцентрала у Голубићу

1981. Почиње са радом дискотека “СУНЦЕ”. Први диско џокеј Бранко Опачић, потом Радован Боровић, Ђуро Опачић и Љубиша Кесић.

1982 - Формирано омладинско насеље на Главицама и отворена Савезна омладинска радна акција “СОРА КНИН”
- У Голубићу наступали поп и рок групе: Парни Ваљак, Прљаво казалиште, Аеродром, Итд бенд, Лаки пингвини, Стијене, Магазин, Плава трава заборава.

1983 - Обновљен рад Културно умјетничког друштва под именом “Стево Опачић”
- Формирана је фолклорна, драмска и музичка секција као и мушка и женска пјевачка група.

1994 КУД “Стево Опачић” промјењено име у КУД “Голубић”

1986 - Земљотрес разорне снаге погодио Книнску Крајину. Оштећено много објеката међу којима и зграда Основне школе са процјеном да није за даље коришћење.
- Отворена зграда нове поште.

1987 - Основна школа са именом “Бранко Радичевић” саграђена заједничким средствима Општина Нови Београд, Исток и Нови Загреб као израз солидарности са становницима Голубића.

1988 - Почела са радом аутоматска телефонска централа која је имала 300 телефонских прикључака.

1990
-20.августа постављене прве барикаде као одговор и спонтани отпор становништва према Хрватским властима које су тражиле одцјепљење од Југославије. Барикаде у Голубићу постављене испод тунела прије моста на Радљевцу.
-Проглашена САО Крајина.

1991 -Хрватски сабор проглашава независност 5. децембра
-У Книну 19. децембра, усвојен устав и формирана Република Српска Крајина.
-У Голубићу у склопу насеља на главицама формиран Центар за обуку милиције којим је у почетку руководио Драган Васиљковић-Капетан Драган.

1992 -Распадом СФРЈ, након признавања новооснованих држава формирана војска Републике Српске Крајине у чије је јединице мобилисан велики број Голубићана.
-Голубић се нашао у зони југ под зажтитом УНПРОФОР-а.
-У агресији на Миљевачки плато код Дрниша погинуло 48 крајишких бораца међу којима и тројица Голубићана.
-10.маја, на дан спаљивања мошти Св. Саве , почетак изградње цркве Св. Георгија у Омладинском насељу на Главицама. Освештење обавио епископ далматински Г. Николај.

1994 - Издат Голубић-Билтен на иницијативу Бориса Боре Вуковића. Теме Билтена требало је да буде све оно битно што се догађа или се некад догађало у Голубићу.
- Фолк-рок маратон у Голубићу. Организатор Радован Буцо Боровић.
- Наступали су: Минђушари, Џеп, Три другара, Јандрино јато, Миле Делија, Милан Малбаша, Зора мрак и пјевачки хор из Обровца.

1995 - 04. августа. почиње гранатирање Голубића. Гранатирањем је захваћено комплетно село што је натјерало становништво да се повуче на безбједно подручје са надом да ће се вратити својим кућама.
Вјерујући у то многа домаћинства су оставила везану стоку, лична документа и вриједне папире, а пребацивали су се како се ко снашао: тракторима, фрезама, аутомобилима, теретњацима, запрежним колима.
Била је прекинута командна веза међу припадницима крајишке војске, војници браниоци били су присиљени на повлачење па су се тако и они нашли у избјегличкој колони. Остао је само мали број махом старих и изнемоглих особа. Један део наших Голубићана убијен је на најзвјерскији начин. Страдало је 37 становника Голубића махом старије особе. Запаљено је 48 кућа.
1996. -У Голубић се насељавају Хрватске породице из Босне.

-Заузета (усељена) 51 српска кућа.
-Хрватске власти преко УНХЦР-а И свог конзулата у Београду почињу селективно издавати дозволе за повратак појединаца. Међународна хуманитарна помоћ у Голубићу реализује се преко Швајцарске хуманитарне организације СДР.

2002 - УНХЦР организовао посету типа “Иди види” у трајању од 48 сати , Голубићани први пут долазе у село после егзодуса 1995 године.

2004 -Одлуком Владе Републике Хрватске и Опћине Книн на Главицама почиње изградња 122 куће за Хрватске насељенике из Босне и Херцеговине.

2008 - Основано Завичајно Удружење “Голубић” у Београду

2009 - Са благословом његовог преосвештенства епископа Далматинског Г. Фотија почела је обнова цркве Св. Архиђакона Стефана у Голубићу (урађено прилазно степениште, санирана кровна конструкција и темељи храма, обијена и стављена нова фасада, постављена врата и прозори као и бакарни покров на звоник и олтар).
- Радови финансирани средствима прикупљеним донацијама Голубићана, прилозима скупљеним у Америци, донацијама предузећа И установа из Србије (Министарство вјера Републике Србије, Скупштина града Београда, Телеком Србије, ЈП “Службени Гласник”, општина Савски Венац…) и несебичним ангажовањем појединих Голубићана.

2010 - Завршена обнова цркве Св. Стефана. Постављен нови иконостас, стасидије и остали црквени инвентар изграђен у дуборезу у радионици “Св. Трифун” у Крагујевцу.
- 15.августа, Епископ далматински Г. Фотије обавио мало освећење древне светиње. Светој Литургији је присуствовао велики број Голубићана и гостију.
- Због посебних заслуга за обнову храма у Голубићу епископ далматински Г. Фотије орденом Никодима Милаша одликовао је Борислава Поноша, а архијеријским граматама Драгана Јерковића, Милана Плавшића И пароха Голубићког Бориса Милинковића.

2011 - Завршено живописање цркве Св. Стефана. Живопис је дјело мајстора Петра Билића из Београда и настао је као плод Византијске иконографске традиције и њеног развоја.

2012 - Почела обнова парохијског дома у Голубићу.
-Обиљежен и прослављен јубилеј 550 година постојања цркве Св. Стефана у Голубићу
- Присуствовао велики број становника и гостију, представника власти и локалне самоуправе.
- Епископ Г. Фотије благословио скуп и обратио се окупљенима протумачивши Јеванђељску причу, говорећи о животу и страдању Св. првомученика и архиђакона Стефана.
- После литургије испред парохијског дома одржан је културни програм у ком су наступали: Пјевачка група “Голубић”, Пјевачка група “Рунолист” из Дринића И КУД “Дрвар” из Дрвара.
- У склопу програма одржана је у Пархојском дому изложба фотографија, старих записа, предмета из села Голубића, фотографија храма, а дио изложбе посвећен је Доситеју Обрадовићу.
2013 - Епископ Г. Фотије освештао обновљени Парохијски дом. Дом је обновљен средствима прикупљеним у Америци и Канади и средствима прикупљеним у Београду.

ДА СЕ ЗНА! ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Како рече наш сународник и Голубићанац Ђуро Џепина- Маћи

“-Голубићанац није онај ко однекуда дође и усели се у туђу кућу у Голубићу.
-Голубићанац није ни онај дошљак који се роди у Голубићу јер је један људски вјек мали да човјек срасте са Голубићем. И он је туђин на туђем.
-Голубићанац је онај ко је од рођеног Голубићанца, који живи као свој на своме, на својој очевини, ђедовини, прађедовини и чукунђедовини.
-Голубићанац је онај у коме се сустиче искуство, знање и познање предака који су живили у Голубићу.
-Голубићанац је онај који се роди било у којем мјесту на свијету, а отац и ђед и прађед и чукунђед су му Голубићани.”

Голубић су нам у насљеђе оставили наши преци и ми смо дужни да га чувамо и не изгубимо, јер бисмо без њега и сами били изгубљени...

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани