Језик

РЈЕЧНИК ЛОКАЛНИХ РИЈЕЧИ

Село Голубић спада у подручје гдје се говори ијекавски дијалект и то у онај који се налази у основи књижевног језика. Равноправно смо употребљавали ћирилично и латинично писмо.

Услијед значаја географског положаја села, са становишта хисторијских збивања, многе велике силе које су владале овим простором вршиле су утицај на језик и говор. Стога у свакодневном говору Голубићана има одступања од књижевног језика. Посебно су заступљене туђице са италијанског и француског говорног подручја мада не заостају ни турцизми и германизми.

Доста је ријечи које припадају тзв. провинцијализмима и оне су настајале увијек зато да што сликовитије дочарају радњу, стање или карактеристику.
Неке ријечи су давно избачене из употребе и заједно нестајале са предметима које су се престале користити у свакодневном животу као нпр. аљак, вучија, лућерна и слично. Печалбарење наших мјештана, посебно по Србији, Београду донијело је нове изразе у свакодневну комуникацију и стари изрази су се замјењивали новима.

Убрзани технолошки развој и боља повезаност телекомунакиционих и саобраћајних веза много је утицала на промјену ријечника у корист тзв. модерног језика у комуникацији. Колико тај модерни језик одступа од духа нашег књижевног језика није само проблем нашег села већ је он проблем ширих размјера.
Сакупљајући ријечи за овај ријечник сигурно ћете наићи и на оне које први пут чујете у зависности од тога којој генерацији припадате. Намјера нам је била да се мало опустите уз изразе које су користили ваши дједови и баке и на изразе које сте можда ви сами користили а на њих заборавили.

.......

А
абер - слово, глас, бесједа, ријеч.
адет - обичај.
ајкати - лутати, манитати.
ајме - узвик негодовања и кукања, јаој.
ајтати - пазити, водити рачуна о нечему.
аљак - дио народне ношње, краци од кабана, аљинак.
аљина - женска сукња, женска хаљина од танког сукна, дио женске народне ношње.
ањгир - јак, силовит коњ, пастув.
ањгировит - бахат, силовит.
арчити - трошити без контроле, немилице трошити.
аргет – помоћни радник (обично зидару), најамни радник.
арија - ваздух, зрак.
арлакати - правити русвај тражећи нешто.
арум - напрасит, љут, јогунаст, силан, бахат, тврдоглав, бијесан.
асласт - широк, превелик.
астал - сто.
аш - кец, ас.
аторити - толерисати, повлађивати неком.
авлија - двориште.
Авет, аветиња- страшило

Б
бабица - алатка, метални предмет на који се наслања коса приликом клепања (оштрења).
бабине - обичај да се посјете и дарују породиља и дијете.
бабушка - округла израслина на листу, обично храстовом, коју изазива ларва инсекта бабушкара.
бацељ - стабљика црног лука (капуле) на чијем врху се развија сјеме.
бачва - дрвено буре, суд за вино или ракију. Бачве су различитих запремина. Најквалитетније су од багремовог и дудовог дрвета.
баџа - отвор на крову кроз који излази дим са огњишта.
бафе - зулуфи.
багатела - джабе, јефтино.
бајам - бадем.
бајати - гатати.
бак - расплодни во.
баканџе - тешке ципеле.
бакра - посуда, лонац од туча, обично за кување млијека на огњишту. Каже се: црн ко бакра.
баксуз - лоша срећа.
бактити - ступати ногама.
баланцин - дио на запрежним колима где се каче запрежни ланци.
баљезгати - причати глупости. Каже се и брљезгати.
балотати - 1. играти балоте, буће; 2. причати глупости.
банак - тезга од дрвета.
бантати - вербално одвраћати неког од нечега.
банути - доћи изненада.
бардак - земљани или бакрени суд за ракију или воду, с дршком, узаним судом или сиском.
баркати - чацкати у нешто или некога.
баса - млијечни производ, сир за мазање.
башка, обашка - одвојено, посебно.
баштонац - аш, кец баштони.
баштоне - боја у картама.
баул, баулић - дрвени сандук за оставу, велики или мали.
база - провала, штос, цака.
базати - шетати, ићи без циља.
бећар - 1. весео, раскалашан, разуздан момак самац, нежења; 2. добар коњ.
бегенисати - одобравати, хвалити, проводаџисати.
бекина - одерана животињска кожа.
белај –несрећа, беда, зло
белегија - камен за оштрење косе, каже се и брус.
бенасто - лудо.
берекин - мангуп, факин, лола.
берлав - шашав.
Берс, берс – узвик овцама да се луче-овајају у свој тор
бескаран - 1. безгријешан, добар; 2. безбрижан.
бештија - 1. Лат. животиња; 2. жена лаког морала.3. нечовјек
беванда - пиће које се прави од вина и обичне воде, разводњено вино.
безецовати - капарисати.
бика - 1. скроз масна сланина; 2. жена плаве косе.
биљац - дебели вунени, ткани прекривач од домаће вуне са ресама. Обично дизајниран са две пруге различитих боја, црвене и бијеле које су широке по 15 сантиметара.
биљак - ткани покривац за дијете.
бир - сорта грожђа. Каже се: имам добар бир у винограду.
бижи - грашак.
бјелача - бијела мушка и женска, сукнена, горња хаљина.
благо - стока, домаће животиње.
блања - столарска алатка за глачање дрвета.
блејати - говорити утаман, лагати.
блентав - шашав.
бочица - мала стакленка (бочица за љекове).
бочина - дио тијела испод ребара, слабина.
боцун - флаша од стакла.
богатун - богаташ.
бој - спрат куће.
борша - торба за пијацу.
бортање - мамурлук
бошча - женски бијели повез за главу. Носиле су га удате жене
бота - мекани комад нечега (бота пуре).
брабоњак - измет стоке ситног зуба.
брадва - алатка за обраду дрвета, сјекач са дршком од дрвета.
брајо - ђевер, мужевљев брат.
брана - справа за равнање земље послије орања, направљена од грабових грана.
бранати - равнати узорану земљу браном.
брањевина - дио шуме где је забрењено пуштање стоке на испашу.
бравче - овца.
браветина - овчје месо.
брецање - звон црквеног звона у размаку од неколико секунди којим се објављује нечија смрт или се неком врши помен. Звонар је човјек који обавља ту дужност цијелог дана све док се покојник не сахрани.
брештимати - говорити ружне ријечи, псовати (псовати Бога или светце).
брикташ - новчаник.
брина - стрмина на бријегу која се одроњава.
бришкула - врста карташке игре са италијанским картама.
бркаљ - дио чокота, пања, винове лозе послије резања.
брљезгати - причати глупости.
брневреке - мушке панталоне од тканог сукна, у доњем дијелу сужене, дио су народне ношње.
брњица - 1. алка која се ставља на свињску њушку са циљем да свиња мање рује; 2. погрдно име за уста. Каже се : Завежи брњицу (ућути).
броква, броквица - велики или мали ескер.
броквун - велики ескер.
брондза - звоно, клепац које се ставља стоци око врата.
бронзин - метални лонац или лонац од туча.
брст - младо лишће на грмовитим биљкама за исхрану оваца и коза.
бртва - дифтунг, семеринг.
бруцати - одлакавити на стидним дијеловима тијела у пубертету.
бручка - длака на стидном дијелу тијела.
брус - алатка од посебне врсте камена за оштрење косе за кошење траве.
брушкин - четка за рибање.
бржола - крменадла.
бубуљ - већи обли камен.
буце - гумене чизме.
буџа - 1.отвор, рупа; 2. моћан човјек, човјек на важном положају.
буфел - унутрашња гума, зрацница.
бугарење - кукање, нарицање за умрлим.
бук - слап, водопад.
букара - дрвена посуда са дршком, обично направљена од смрековине, запремине је један литар, из које се обично пије вино.
буклија - уздарје које се даје гостима кад крену кући са славе (славска храна).
булати - пржити кукуруз кокичар.
булин - мања балота којој се ваља у балотању.
бумбак - вата, чешљани памук.
бунарић - мали базенчић изворске воде.
буњевац - Хрват.
буњиште - ђубриште, сметлиште.
бура - вјетар сјеверац. У Голубићу овај вјетар зна бити веома јак (изрека: Сачувај ме Боже голубићке буре...).
бушта - коверат.

В
вабити - мамити, дозивати.
вагир - полуга на запрежним колима.
вај - нарав, ћуд, (знаш му за вај).
ваје - увијек.
вајда – корист (пр. каква вајда од њега)
ваканци - школски празници, ферије.
вакат - вријеме, час, моменат.
вала - хвала.
вала баш - Вала нека, Баш нека
валати - вјеровати у нешто.
ваљан - вриједан, радишан, марљив.
ваљање - шверцовање.
ваљати - 1. бити исправан; 2. може ваљати - може требати;
ванка - вани, напољу.
вапор - пароброд, брод.
вапор - гашени креч.
вареника - слатко млијеко.
варица - кувано јело од кукуруза јечма и пасуља.
варићак - дрвени суд, мјерица за жито, старинска мјера за жито (7,5 кг).
варити - кувати.
варош - заселак.
ватраљ - лопатица, маша за огњиште.
ватрена кућа, ватрарица - старинска кућа са огњиштем, ватрарица.
Ватати зјале - беспосличити
вавијек - увијек.
ваволити - дуго и лагано јести.
ваздан - увијек
важ,важина - лимена кофа.
векерица - џепни сат.
вела - 1. Врста, сој
вељо ја - рекох ја.
венџати се - пењати се.
вера – бурма, вјенчани прстен
веранда - трем.
верати се - пењати се.
вериге - ланац за качење лонца за кување на огњишту.
вешта - хаљина.
вида - шраф.
видра - дрвена посуда у којој се пере веш.
вилајет - предио, крај.
виленити - ноћу бити активан, не спавати.
вини - исти, једнаки, личи на некога.
виника - џенерика, врста шљиве.
витица - вјенчани прстен, бурма.
витларе - прибор за прављење фризуре.
вижита - преглед, посјета.
вижитати - прегледати, посјетити.
вижласт - хитан, спретан.
водити - зрелост краве да се пари (Води ми крава)
водница - плоча, обично крај улазних врата, на којој стоје посуде за воду (вучије)
војме (ајме) - узвик радости или жалости.
воњ - неугодан мирис, смрад.
воркета - врста шнале за косу.
воркун - врста шнале за косу.
воша - канал за наводњавање. У Голубићу је по цијелом пољу разведена мрежа воша.
врбица - пјегава овца.
врчина - ноша за дјецу.
врело - извор воде.
вргнути - ставити.
вригати - пржити на уљу, фригати.
вришко - свјеже, пресно, фришко.
врлет - неприступачан предио.
врљив - разроок.
врндаљати - бацити.
вртењача - кичма.
вучари - дружина ловаца која иде кроз село и иште дарове на препарираног вука.
вучија - дрвено буренце за питку воду.
вунцут - забављач, превртљивац.
вундећ - талог црне кафе.
вуњачи - брав, други назив за овце.

Г
галица - плави камен који који се растапа у води. Том водом се прска винова лоза да би се заштитила од болести.
гамба - дјечија игра, школица.
гамела - лонац запремине јеадн литар.
гаргашати - чешљати вуну.
гаргаше - направа за ручно чешљање сирове вуне. Састоји се од двије четке (два чешља) на којима су у дрво постављени челични зупци између којих се ставља опрана овчја вуна. Горњом четком се вуче према себи и тако се вуна припрема у кудеље из којих ће се прести конац.
гарити - брзо се кретати.
гатати - врачати.
гављати - газити по мокром земљишту.
гавун - ситна риба, гирице.
гендар - статусни симбол девојке стасале за удају; накит састављен од разноликог металног новца са израженом материјалном функцијом изобичајен послије Првог светског рата. Тридесетх година гендар се састојао од папирних новчаница које су биле уметнуте у за то специјално сашивен држач прекривен провидном тканином.
гепити - украсти.
гете - кратке вунене чарапе.
гиљтати - газити преко влажног терена.
главић - предњи дио самара.
гњила - глина.
гонати - тјерати.
гвожђа - мишоловка.
гра - пасуљ.
граделе - роштиљ.
греда - 1. велика стјена; 2. носиво дрво на кући.
грич - ниско раслиње у кршевитим предјелима.
гриље - жалузине, ролетне.
гринтати - досађивати, зановјетати.
Грко, грк – горко, горак
гроктање - начин пјевања у Далмацији.
грстити се - гадити се на нешто.
грушалина - прогрушало млијеко (вареника).
губица - усна.
гућа - џемпер.
гуда - од миља, назив за малу свињу.
гујана - глиста.
гумаш - опанак коме је ђон направљен од дебеле гуме (у новије вријеме за израду ђонова употребљавала се стара аутомобилска гума)
гуњац - мушка горња хаљина од сукна.
гушт - ужитак, задовољство; гуштати значи уживати.
густерна - армирани бетонски бунар за скупљање воде кишнице. Кишница се слијева, најчешће, из олука са кровова кућа. Сва вода пролази кроз филтер направљен од лименог сита, пјеска и дрвеног угља.
гувно - округло и поплочано мјесто за одвајање жита од сламе и класа.

Д
дан орања - мјера за површину земље. Дан орања је 3330 метара квадратних.
дангубити - узалуд траћити време, љенчарити.
данути - одморити се после дугог или заморног хода.
деде - хајде (хајде реци).
дека - ћебе.
дела - одобравање да се нешто уради.
деничар - теретни воз који је превозио, искључиво, пољопривредне производе.
дешперати се - секирати се, очајан бити.
дешпет - инат, пркос.
деворан - страна, важна особа.
дим - једно домаћинство (У селу има педесет димова – значи у селу има педесет домаћинстава).
дипле - дувачки инструмент, гајде, направљен од овчије мјешине.
дирек - носиви колац у винограду.
диванити - причати, разговарати.
дизалица - мекани сир за мазање, баса, каже се и дига.
дјети - слагати сјено или сламу у стог (дјети сјено).
доћерати се - уредити се.
додијати - досадити.
докон - беспослен.
доконити - не радити ништа, бити беспослен.
долим - осим (дошли су сви долим њега).
домижана - већа стаклена флаша заплетена прућем од раките.
домунђавати се - дошаптавати се за извођење неке подвале
дошуљати се - тајно се привући, прићи негде.
дота - мираз који се додјељује ћерки приликом удаје. (покретна и непокретна имовина).
дотарица - девојка која нема сестру па јој припада сав мираз
драча - дрво багрема.
драга - котлина.
дранчити - мољакати да се нешто даде.
драњати - чешати, стругати.
дрчина - дјеца, група дјеце.
дрељити се - викати, урлати.
дреждати - узалуд чекати.
дриска – риједак измет (пролив)
дрито - право, иди право.
дроб - 1. стомак; 2. изнутрица од заклане стоке која се обично прала у вошама и употреблајвала у исхрани.
дрвена Марија – укипљена, укочена, замишљена особа
дуга - једна даска на бурету. Буре је састављено од више дуга.
дуја - двојка, број два.
дулац - дио музичког, дувачког инструменте у који се дува.
дуљакиња - дивља јабука.
дур(ј)а - 1.Узвик за обуздавање магарета; 2. У жаргону погрдни израз "доста".
дурати - издржавати, трпјети.
дурећан - трпељив, издржљив.
дуванкеса - кеса за дуван. Некад прављена од свињског мјехура.
душмањин – крвни непријатељ
дузина - туце,дванаест.
двизац, двизица - јагње од две године.
дволитра - посебна стаклена флаша за вино, крушкастог облика, запремине од два литра. На дан крсне славе или већих црквених празника обавезно стоји на столу напуњена вином.

Ђ
ђе - гдје.
ђељкати - стругати.
ђилет - прслук.
ђир - кратка шетња.
ђирада - шетња.
ђирати - шетати.
ђизе - џабе, бадава.
ђорнути се - порасти, ојачати.
ђул - ружа.
ђутуре- од ока одмјерити количину
ђувегија - младожења.

Е
еда ли га - Да ли је ту?
едити - једини.
екто - хектолитар.
ерав - разрок.
евала - хвала.

Ж
жага - тестера, пила.
жбакљати - на брзину нешто припремити.
жбир -шпијун, достављач, ухода.
Жера, жишка – жар од ватре
жгољав- мршав, ситан, неизгледан
ждрокаљ - гутљај.
жицати - просити новце, цигарете...
жишка - комадић жара.
жижак - штеточона у ускладиштеном пасуљу.
жлица - кашика.
жмара - чварак, остатак од топљења исечене сланине.
жуљкати - глодати, јести нешто тврдо.
жутина - бијело вино.

З
забасати - залутати.
заценути се - праснути у дуг и јак смијех.
зацопати се - заљубити се.
загледачина - упознавање момка и дјевојке са родитељима.
зајапурити - поцрвењети у лицу.
закрачунати - закључати крачуном.
закурњавити - задимити, запалити цигару одбијајући крупне димове.
залаушка - шамар иза ува.
зановијетати - сметати.
запатити - оставити добро сјеме биљке или добру сорту домаће животиње за репродукцију.
запунути - дувати у некога.
заштунути - укљештити (заштунуо ми врат).
завидла - још за вријеме дана, прије мрака.
заврндачити - бацити далеко.
зазубица – жудња за неком омиљеном храном
зеја - жена са зеленим очима.
земан - време (у тај земан - у то време или: земан ти је поћи - време ти је поћи)
зера, зерицу - мало.
зјакати - не радити ништа
зог - шест бућа и булин.
зорњача - звијезда Даница.
зовница - торба ткана од вуне са гуртном за раме. Носила се у свечаним пригодама (на сајам, у свадбу или у госте). Богатог је колорита: уздужне пруге, различитих боја, обрубљена са свих срана црвеном ризом.
зубун - (прслук) горњи дио народне ношње од тканог сукна.
зувар - бар, макар.
званица - гост на крсној слави.
звјерати - радознало гледати у около.
звонар - 1. ован предводник са звоном око врата; 2. човјек који звони на црквна звона.

И
игла - дио самара на горњем дијелу, провучен кроз главић и крстине.
ијанци - бар мало, иоле.
ије - заповјед: једи (храну).
имаде - има - од глагола: имати.
импата - нерјешен резултат у бришкули.
искосјерити се - наљутити се, бурно и ошто реаговати.
изаманице - одједном.
издурати - издржати, истрпјети, истрајати.
изнебушити - уплашити, изненадити.
извентати - измислити, слагати.
ижињати - измислити.

Ј
јакета - мушки сако, јакна.
јаловач - ветеринар који оперативним путем онеспособљава животиње за расплод.
јаловача - неплодна земља
јаловица - бесплодна овца.
јаловити - кастрирати животињу, онеспособити за расплод.
јапија - дрвена грађа за кров куће, обично од јаблановог дрвета.
јара - љетња жега.
јарчити - правити каналиће у башти, њиви.
јари - рани, који рано приспјева.
јаруга - кањон у који се слива вода са брда за време кишних дана, љети најчешће без воде или с мало воде.
једар - плећат, кршан, развијен, здрав.
јењига - дјеверуша, најмлада или неудата сестра (у свадби).
јербо - због, јер.
јере - зашто.
јетика - туберкулоза. Каже се и: сушица.
јогунити се - бунити се.
јопе - опет.

К
кабан - црни, сукнени капут са капуљачом. Најчешће су га носили чобани
каблић - посуда направљена од дашчица (дуга). Има једну дугу дужу од осталих. Та дуга се зове уво. Каблић је служио најчешће за млијеко или сир у сурутци.
каца - дрвена посуда за кишељење купуса.
кацавида - извијач, шрафцигер.
кацивола - кутлача за сипање јела.
кадар - способан да нешто уради.
каин - лавор.
Кала – уска калдрмисана улица
калати - уморити се, малаксати ходајући.
калауз - алат за отварање брава.
каменица - велики камени суд за држање винског маста (мошта).
камомила - камилица, чај од камилице.
канавача - кухињска крпа
канел - дрвени, при врху изрезбарен штапић, са рупом на челној страни за плетећу иглу. На канел се натицало и клупко конца за плетење. Жене су га приликом употребе затицале за појас.
канела - славина на бурету.
кангар - врста штофа за одијела.
каница - појас ткан од вуне украшен ситним везом на црвеној чоји. Дио народне ношње и код жена и код мушкараца.
кантинел - летва.
Кантун – чошак од куће
кантуналић - ноћни ормарић покрај кревета.
капац - бити способан нешто урадити.
капак - отвор за улаз на таван.
капљевина - маст која капље у тепсију приликом печења меса на ражњу.
каприц - инат, пркос.
капса - мртвачки сандук.
капула - црни лук (Голубић је био познат по производњи капуле).
капулица - арпаџик, сјеме капуле (црног лука).
карафека - штос.
каривола - грађевинска ручна колица, тачка.
карлица - издубљена дрвена посуда за мјешење и докисавање хлеба (крува).
карта, картушина - папир, дебели картон.
кашет - дрвени сандук за пренос расипног терета (грожђа, нпр.). На магаре се товаре два кашета.
кашње - касније.
кашун - велики дрвени сандук за чување жита.
катрига - столица, хоклица.
кава - јама, мјесто гдје се вади камен или седра или ситни пијесак (пржина)
кавга - свађа
керав - искривљен, болесне кичме.
кесити се - смијати се.
кидати - чистити снијег, чистити стајско ђубриво.
кијамет - невријеме са снијегом.
кисати - 1. расти, бујати, квасати; 2. потајно, подругљиво се смијати.
кишић - дрвени калем за конац.
киван - осветољубив, љут.
клачарна - наслаге креча са малтером које отпадају са зида у кући.
клак - негашени креч.
клапа - дружина момака.
клапац - дјечак од 12 до16 година.
класти - сипати јело.
клепац - посебан чекић којим се клепће (туче) оштри дио косе за кошење траве.
клипа - мотка, крући, несавитљиви прут.
кља - биљна болест која настаје услед кишних капи које падају из облака на љетној жези.
кљакав - неспретан, неспособан.
кљукати - хранити некога (дијете).
кљусина - коњ.
кмезљив - плачљив.
кобацати се - 1. ногатати се; 2. шта се кобацаш-каже се човјеку који се нешто јако лјути.
кочак - преградени дио стаје за младу стоку телад или јагањце.
кочић - мањи колац.
когула - суд за кување кафе, већа џезва.
колајна - огрлица, ланчић око врата.
коље - дрвени колчеви за виноград.
коломаст - товатна маст.
коловоз - шири пут до њиве и преко њива.
колтрина - завјеса.
комаћа - ам око врата коња.
комаћар - ременар.
коминати - одвајати клип кукуруза од сламе.
комуша - лист од плода кукуруза.
коњистра - плетена округла корпа са две дршке (ува) од фине танке раките, талијанка.
коноба - подрум где се чувају вино, ракија и пршути.
контати - 1.набрајати, рецитовати; 2. сматрати, мислити.
контен - вољан.
конзолица - посуда коју косац носи на каишу око паса кад коси траву. У њој стоји прибор за оштрење косе.
копачица - дио опреме за обраду земље. Служи за окопавање (шпартање) мале биљке кукуруза.
копитити се - размножавати се (односи се на коров).
копун - неко ко се упушта у борбу са јачим.
корда - фитиљ за паљене експлозива.
корун - дио клипа кукуруза након круњења зрна
коса - 1. оштри врх брега; 2. алатка за кошење траве.
кошћела - стабло костјелића.
косијер - алатка са кратком дршком и закривљеним сјечивом за сечење грмља и поткресавање стабала.
косјерача - алатка са дугачком дршком са закривљеним сјечивом за уклањање тновитог грмља.
котул - сукња.
кова - већа корпа плетена од ракитовог прућа. Служи за пренос терета на магарету.
ковчање - друштвена игра са металним новчићима.
ковчег - дрвени већи сандук у коме су се најчешће држали предмети које девојка носи у мираз кад се уда ( ношња, биљци, суканци, пешкири...). Ковчег је украшен резбареним мотивима.
ковињати - пасовати, баш по вољи, нешто што одговара.
кожун - кожни прслук.
крачун - засун, метална шипка за запречавање врата.
крчевина - обрадиво земљиште добијено острањивањем камења и дрвећа.
креденац - витрина за кухињско суђе.
кремен - врста камена која се користила за стварање ватре. Дио прибора за пушаче. Још су га звали зечија со.
крепати - угинути. Каже се за човјека који је умро у неимаштини -Крепа ка пас.
кривити се - плакати, јадиковати.
кркан - алапљив човек. Онај који много и брзо једе.
кркати - са уживањем много јести.
крошња - већа корпа плетена ријетиким плетером од ракитовог прућа. Служила је за ношење сјена из појате благу (стоци).
крожет - мушки прслук.
крпењача - лопта од крпе.
кршан - крупан, развијен.
кршњаци - они којима је тога дана крсна слава.
кртина - меснати, безмасни дио на сланини.
крто, крточић - Корпа плетена од ракитовог прућа најчешће четвртастог облика. Крточић је мања корпа. Служила је за ношење воћа или ручка радницима на њиви.
крупа - град, туча.
крузана - објекат за сушење кукуруза.
куђеља - смотак вуне на преслици припремљен за предење.
кукавац - јадник, нејак или несретан човјек.
кукица - јако мршава жена.
кукови - 1. високе стијене стожастог облика; 2.. крупније камење; 3. бокови на људском тијелу.
кукуљача - капуљача.
кукумар - краставац.
кукуријекавац - велики кашаљ.
куљава - трудна, бременита жена.
кулук - даџбина
кулучити – радити за некога бесплатно
кумити - молити за нешто.
кумпјер - кромпир, гомољ кромпира.
куњати - дријемати.
кункун - плетеница косе савијена у пунџу.
купе - боја у картама.
кураж - храброст, охрабрење.
курдела - узица за повезивање.
курталисати се - отарасити се, ослободити се некога или нечега.
кушати - пробати.
кушин - јастук.
кускуна - каиш, дио магареће опреме.
кутрити - инатно ћутати.
кувер - кофер.
куверта - коверта за писмо.
кувин - заједнички сеоски пашњак.
кужина - кухиња.
кварта - мјера за жито.
квасина - винско сирће, оцат.

Л
лабрња - погрдно име за уста; каже се још - њопалица. (пр. Зачепи ту лабрњу = престани говорити)
лацман - господин.
ладикати - одмарати се у хладу.
лампрндати - причати глупости.
ланцун - чаршев, плахта.
ландрати - ићи без циља, лутати.
ланути - рећи нешто што није требало, одати тајну.
лапеш - писаљка, оловка.
лармати - галамити.
лашње - лакше.
лавандин - умиваоник, лавабо.
ледина - запуштена необрађена њива или дио њиве.
лемеш - дио плуга, сјечиво на плугу.
лешка - печурка која расте на дрвету. Прерађена, служила је као потпала за дуван у лули.
лешо - кувано (месо или риба).
лештар - брз, спретан, окретан.
либар - књига.
лимица - жилет за бријање.
лиса - бијела овца која има црну уздужну пругу на глави.
лисац - коњ са бијелом пругом на глави.
лисник - гране са просушеним лишћем садјевене у стог. Служиле су за зимску исхрану стоке ситног зуба.
лишо - 1. остати без ишта 2. проћи без трошка.
литица - 1. стјена 2. наслага плочастог камена.
литретавати - фотографисати.
ливер - либела.
лога - скровиште, место где се одмара дивљач.
локва - заостала кишница у плиткм удубљењу на непропусном земљишту. Иначе, драгоцен базен као појилиште стоке у крашким брдима.
лола - мангуп, бекрија, заносит момак.
лопар - округли дрвени предмет са дугачком дршком, од буковине за постављање хљеба под пеку.
лотра - једна од двије бочне ограде на запрежним колима.
лућерна - петролејска лампа од метала са репом, по облику слична џезви за кафу, с горње стране затворена осим дијела где је отвор за фитиљ.
лучити, получити - раздвајати нпр. овце од јањаца, теле од краве.
луг - пепео.
лугар - шумар.
лугарија - дио младе шуме коју надзире лугар (шумар).
лукшија - вода у којој се кувао пепео. Служила за искувавање рубља (веша).
лулав - глуп, глупав.
лумбрера - кишобран.
луњати - скитати, шетати без циља.

Љ
Љемачка - Њемачка.
лјес - опрема за упрезање волова.
лјеса - врата начињена од прућа или ретко скованих дасака за тор, двориште и слично.
лјоснути - пасти.
лјудикати - лијепо разговарати.
лјумати - незграпно ходати.
лјупина - љуска.

М
маца - велики чекић са дугачком дрвеном дршком
маћи - мали, мален.
мачкула - мала прангија за пуцање са барутом.
мацола - четвртасти чекић средње величине. Служио у зидарству.
маја - 1. мајка 2. пчелиња матица
мајдан - мјесто одакле се вади камен или седра (садра)
мајка - свекрва.
мајка маца - скроз, наскроз пијан.
мајкан - велик, крупан.
малица - мало нечега. Каже се кад је нечега мало на трпези: Добро ти је али дава малицом.
манистра - тјестенина, резанци.
манит - луд, неурачунљив. Ако неко говори или ради глупости каже се: ' Еси ли ти луд – луда.
маниташ - каже се за човјека који стално прави глупости.
манитати - глупирати се.
манитоштина - лудост.
мањажа - храна, много хране.
мањкати - недостајати, фалити.
мантати - имам вртоглавицу; Каже се: манта ми се.
маренда - доручак.
марендати - доручковати.
марити - бринути, водити рачуна.
марва - стока.
маша - метална лопатица са дугом дршком за разгртање жара на огњишту.
машице - металне хватаљке за жар.
машити се - ухватити се посла.
машлинић - мала мотика за окопавање повртних биљки.
маст, кљука - мошт , згњечено грожђе припремљено за ферментацију.
мастити - гњечити грожђе.
матраљ - дугачки штап, за млаћење бадема.
мазија - нешто тешко.
мећа - брашно наквашено водом или сплачинама за исхрану свиња или кокошију.
мецаво - мекано, није добро суво.
мерика - Америка.
мијур - мјехур.
милити - 1. кретати се полако; 2. нешто радити из задовољства.
мирибожити се - Обичај да се људи поздрављају лјубљењем на Божић уз ријечи: Мир Божји Христос се роди и У истину се роди. Рируал се обавља са укућанима прије ручка а до Крстовдана са сваким кога познајеш и сретнеш.
мисирача - бундева.
мишјак - мишји измет.
мистрија - зидарска алатка за набацивање малтера.
митити - проћи мимо нечега или некога не приметивши.
мјешаја - дрвени, фино обрађени, заобљни штап за мешање пуре.
мјешина - 1. одрана кожа 2. кеса од обрађене овчје коже за чување сира.
младити - окопавати виноград у прољеће.
моба - велики посао који завршава група људи добровољно, без накнаде а на корист једном члану групе.
мобиља - намјештај.
морда - можда.
мрка - назив за овцу мрке главе.
мркати се - спремност овце да се пари.
мртоузице - свезати у мртви чвор.
мрждавци - синуси.
мућак - покварено јаје.
мучати - ћутати.
мучкати - ућуткивати.
муданте - унутрашње мушке гаће.
мудров - мудрац, умишљени зналац, паметњаковић.
мукте - џабе, бесплатно.
мулац, мулица - ванбрачно дијете, копиле.
муљати - 1. лагати, избегавати истину; 2. гњечити грожђе, мастити.
муњен - шашав, луцкаст.
мурва - дуд.
мустра - шема.
муштулук - саопштавање радосне вијести некоме кога се та вијест тиче.

Н
наћве - дрвено корито за мешење хлеба.
надасе - узбрдо, горе.
нагоница - кад нешто мораш да урадиш без воље.
најпрече - најважније.
накантати се - одлучити се да нешто урадиш, почети напокон радити нешто.
накер - стајати на криво.
нако - онако, осредње (чест дговор на питање-како си?)
нама - одмах, сада.
намусити се - наљутити се, надурити се.
напак - злочаст, неурачунљив, опасан.
напрутати - унаказити шишањем.
напундрати - набрати нешто брзо, немарно.
наратци - назувци од вуне.
нарољати се - опити се (алкохолним пићем).
натеште - на празан стомак.
натикаче - папуче.
наудити - насметати.
наувано - више него сигурно.
наузнак - лећи на леђа.
навака - срећа.
наваздан - на читав дан.
навиљак - хрпа сена која се може захватити вилама.
навртач - нож за навртање, калемљење.
навртати - калемити.
навукодерити се - много се наоблачити (мисли се на небо).
неђеља - 1. недјеља као седми дан у седмици; 2. седмица, седам дана.
недотрпан - човек са мало памети.
нејач - мала дјеца.
неоте - нехотице, ненамјерно.
неподрочак - да се не урекне.
несретлук - несрећа.
нева- старија јетрва, од мужевог брата жена.
нијанци - нимало.
новитада - новост.
ножице - маказе.
нуглић - угао (куће).
нукати - нудити.

Њ
нјокалица -нос.

О
о зеру - умало.
обадивати - узимати у обзир, обраћати пажњу.
обашка, одвојено - посебно.
обедити - обавити, урадити.
обезданити се - непријатно се изненадити.
обиграти - обићи.
објенити - ојањити.
обладати - 1. наговарати на нешто; 2. бити досадан;
облакоран - незасит, тврдокоран.
облејати се - опити се.
облокавати се - напијати се, од ријечи локати-много пити.
обноћ - преко ноћи, по ноћи.
обор - тор за овце.
оћале - наочаре.
оће се - прави се важан.
очепрљати - повредити ноктима.
одадријети - прднути јако, звучно.
одлучити - одвојити.
одпрдити - одсјећи већи комад (сланине, меса)
одрапити - 1. потрошити много времена, негдје се много задржати; 2. одспавати; 3. одприлике одсјећи.
одрна - високо израсла винова лоза чије се гране формирају тако да праве хладовину у љетним сунчаним данима. Сади се испред куће у дворишту.
одумити - одлучити.
офрље - површно урадити.
огњило - челични предмет са рукохватом. Дио прибора за пушаче којим се кресало о кремен.
ограда - заграђен дио пашњака или шуме у приватном посједу.
ојчити - теглити, превозити терет воловском запрегом.
оје - одазивање на име.
ојкати - пјевати, начин пјевања.
ока - стара мјера за тежину (око 1 килограм).
окаљавати - окопавати виноград.
оканути се - одустати од нечега.
окерепити - ударити, ошамарити.
оклен - одаклен.
оловлани - предпрошле године.
опатинити - намазати и огланцати ципеле са кремом (патином).
опуљати - опљачкати, све побрати.
опутар - врста опанка, направљеног од јунеће или говеђе коже.
ора - погодно вријеме за неку радњу (ора за сушење сијена)
оран - спреман, способан за рад.
осека - устајала мокраћа од стоке.
осјен - сјена, сјенка.
ошпице - ожиљци од цјепљења, вакцинисања.
оштарија - гостиона, крчма.
отакати - преливати, бистрити вино.
отићи у лагум - експлодирати, експлозивом дигнути у ваздух.
отова - други откос траве (у јесен).
отпретати - скинути пепео са пеке на огњишту.
овдален - одавде.

П
пачати се - разумјети се у нешто.
паце - наличје.
паламаћ - велики комад.
паламуда - врста корова, зеље.
паламудити - одузимати неком драгоцјено време.
палатковати - скупљати заостале плодове воћа и поврћа послије бербе. По обичајном праву има се право скупљати по туђим имањима.
панцета - сушена сланина са ребарима.
панда - па онда.
пањ - чокот, трс винове лозе.
пањкати - досађивати, приговарати.
панога - коријен зуба.
панта - простор испод крова куће, изнад огњишта, гдје се вјеша месо на сушење.
парадижот - јело од пиринча, са месом.
парип - коњ.
пас - појас.
пашарина - порез за испашу стоке на државним имањима, обично оваца.
пасати - проћи (пасало подне, значи, прошло подне)
пашчад - чопор паса, пси.
пашњача - мушки, старински, широки појас.
пасовати - одговарати, бити таман.
пашташута - врста далматинског јела са шпагетама.
патина - ималин, крема за ципеле.
пека – метални поклопац за печење хљеба или меса на огњишту.
пенџер, пенџерак - велики и мали прозор.
пентрати се - пењати се.
перчин – начин везања дуге косе, коњски реп
пердешка - зидарска алатка од даске за набацивање малтера.
пердо - дрвена преграда у просторији гдје је огњиште.
петроуље - петролеј.
петрусмен - першун.
пезара - жена која без везе прича.
пијат - тањир.
пикути - кокошје вашке (паразити).
пиљак - мали обли камен.
пиљати се - играти се једном руком бацајући и хватајући два или три каменчића.
пиљкати - грабити посудом воду са дна посуде или бунарића.
пињур - 1. виљушка; 2. алатка за чишћење стајског ђубрива или скупљање сјена (виле).
пирити - дувати.
пирја - љевак.
писак - 1. цјевчица на пиштаљки; 2. цјевчица на љевку; 3. ако неко говори промуклим гласом, каже се: слаб му је писак.
пиштавац - слаб извор воде.
питар - саксија за цвијеће.
питура - фарба, питурати-фарбати.
пиз – утег
пизати - мјерити колико је тешко.
плетер - производ плетења било којим материјалом (вуном, прућем)
плоја - плочица од камена.
плот – ограда исплетена од прућа
пљуска - шамар по лицу.
побашка - свак на своју страну, посебно.
побегенати - одобрити, потврдити.
побенавити - полудити.
починак - ноћни одмор.
почитак - залазак сунца.
почиваљка - мјесто, обично са каменим плочама за сједење, гдје се одмара након дужег ходања.
почивати - 1. одмарати се након дугог хода; 2. ићи на починак - ићи на спавање;
подабирати - скидати сувишне заперке на виновој лози, шкопити.
подасе - низ брдо.
подбочити - подупријети.
поде - обичај кад најближа родбина иде у посјету, са даровима, млади, неколико дана послије вјенчања.
подјарити ватру - подложити ватру.
подмијурити - отицање коже након опекотине.
подвеза - вунене пертла за дуже вунене чарапе.
подворница - њива близу куће.
поган - злочаст, шкрт, завидан, онајкоји жели другима зло.
поглавач - јастук.
појата - кућа у којој се држи сијено.
полисити - 1. попљесњавити; 2. полисио- каже се за човјека који је ослабио, омршавио и блед у лицу.
получак - четвртина литре.
полуг - јаје које се оставља у гнијезду, гдје кокош носи јаја.
помен - парастос.
пометина - постељица коју животиња избацује приликом доношења младунчади на свијет.
помидора - парадајз.
понукати - понудити.
попасак - тјерање стоке на пашу (до подне).
попасна доба- вријеме кад се испушта стока на испашу.
попрек - каиш, дио опреме на самару који се веже око стомака за причвршћивање самара.
пошада - дио прибора за јело, нож
посјек - свиња стасала за клање.
постоле - ципеле.
постов - платно, обично бијело.
поваљеница - лоза затрпана земљом с циљем да се формира нови чокот (пањ).
повезача - марама за главу.
поводањ - поплава.
повразача - парче тканине откане од вуне, са узицама на крају. Служило за ношење посуде са јелом или јела у поље.
позобати - појести зрно по зрно.
пра - црни барут.
праће - дио опреме, од канапа, на самару.
пракљача - пљосната дрвена даска са рукохватом којом се роба на периљи туче.
прангија - експлозивна направа за пуцање са експлозивом и шибицама (у жаргону изрека за згодну жену и дјевојку "добра прангија").
праска - бресква.
прч - стари јарац.
прћија - мираз, дота.
пребој - насип направљен од прућа између којег је земља и пјесак. У Голубићу се тако бранило поље од поплава. Свако је бринуо о дијелу пребоја који је на његовом имању.
пређа - предиво.
прегача - ткана кецеља од вуне са разнобојним шарама. Дио народне ношње (детаљно описана у дијелу "голубићка народна ношња"
прегорити - прежалити нешто. Ослободити се неке бриге.
прегршт - стара мјера за тежину и количину, колико стане у двије шаке
прекинити се - 1. изненадити се, шокирати се; 2. претјерати у смјеху или плачу; 3. уморити се након преноса великог терета.
прело - дружење уз песму игру и ручни рад.
пренути - нагло се пробудити, нагло прекинути мисао.
преша - журба.
прешалтати - преиначити на нешто друго.
преслица - дрвени предмет на којем се узицом причвршћивала кудјеља вуне за предење. Обавезно изрезбарена.
претељ - пријатељ.
превежањ - дупли чвор.
преврта - дебља палачинка.
пргав - свадљив.
пријанути - 1. привити се уз нешто или неког; 2. прилијепити се за нешто;
пријеклод - два камена између којих је огњиште. Стављала су се тако да би се лакше ватра упалила.
пријемет - штап за пребацивање и вјешање робе, одјеће.
пријетоп лоја - колач од претопљеног лоја са испрженим, исјецканим таниким овчјим или јагњећим цревима.
прикричати - упозорити, запријетити.
припети - 1. дугачким конопцом везати стоку на пашњаку за неки колац; 2. попети се негдје.
присој - мјесто изложено сунцу.
пркелати - причати глупости, неразумљиво причати.
пркно - дупе.
прњар - особа која је некад по селу скупљала стару гардеробу за предузеће у коме су се правили душеци.Ријеђ се таква гардероба плаћала новцем.Обично се је транпила за ситне предмете (игле, запињаче, дјечије трубице).
прњити се - мрштити се, љутити се.
продиванити - 1. мало поразговарати; 2. проговорити, кад дијете почне изговарати прве ријечи.
продрискати - добити пролив.
пропира - танке суве гранчице за потпалу ватре.
прошек - слатко вино справљано посебном технологијом и од посебнх врста грожђа.
просјек - просјечена живица шуме за пут.
провидур - поглавар, старјешина.
прпати - страховати, бојати се.
прстенкање - стара друштвена игра у Далмацији.
пршут - осушена свињска бутка или плећка. Најбољи квалитет има ако је стара бар двије године.
пртен - свако платно које није од вуне.
пртилица - уже од вуне, гуртна за ношење вучије, посуде за воду или танких грана за огријев.
пртити се - стављати терет на леђа.
првошње - од раније.
пржина - ситни пијесак за малтерисање. У Голубићу е вадио се из ријеке Бутижнице или из мајдана на Главицама код Јасенца.
пржун - затвор.
психа - велико зидно огледало са ормарићем, у спаваћој соби,
пућа - млада свиња
пуце - 1. дугме; 2. скочни зглоб.
пуле - младо од магарета.
пумпарице - женске унутрашње гаће са ногавицама и ластишом око ногу.
пунат - поен (у балотању или у картању или у некој другој игри)
пунтина - метални чавлић, рајсна.
пура - јело од кукурузног брашна, замјена за хљеб, палента.
пус - пацов, велики миш.
путарица - врста зелене салате.
путити се - разумјети се у нешто
пуздра - мушки полни орган код коња или магарета.

Р
рабатин - нитна.
раца - род, врста, генетска припадност.
рага - мршав,стари коњ.
раскантати - развалити, покидати везу.
раскецан - размазан.
распечити се - раширити ноге.
рашта - зашто, ради чега.
растић - мали храст; раст је велики храст.
растрложити - створити неред, разбацати ствари.
разбркнути се - освјестити се, разабрати се.
режентати - добро испрати водом.
развалити се - развити се, омишићавити, оплећатити.
рбина - све што је споро.
рећина - миндуша.
редалица - 1. лењир; 2. дрвена справа којом се праве редови за сијање кукуруза.
редине - узде, кајаси.
ређипет - брусхалтер, грудњак.
регула - пропис, правило
ремац - регрут.
решта - вијенац белог или црног лука (капуле) од педесет главица - по реште је двадесет пет главица.
рицав - коврџаве косе.
рига - лимена трака.
риктати - доводити у ред.
риза - врста платна, чоја.
рижот - врста јела са пиринчом (рижом).
рка - стара крпа, дроњак.
рога - погрдан назив за строгу, женску особу без чије одлуке се не смије ништа урадити.
рогуље - дрвена алатка са три крака (рога) за скупљање сјена.
роја - рогата овца.
рокељ - калем конца за ручно шивење, крпање.
рондати - превртати по стварима, нешто тражити.
рор - чунак за шпорет.
рожњик - кровна носива греда.
рубач - општински курир који наплаћује порез, порезник.
ручак - јело на њиви око десет сати.
рунда - група од неколико наоружаних људи из села, која се повремено ангажује као помоц жандарима.
руњав - длакав.
рупити - доћи изненада, банути.

С
саде - сад.
садић - приватни посјед са плански сађеним дрвећем.
садјевати - види: дјети.
сагнати - сатјерати (овце у тор).
саламура - маринада за конзервисање меса, сира или рибе.
салауковина - невријеме праћено вјетром.
самар - магареће седло.
сапет - смотан, неспособан.
сапон - метална копча на каишу.
саварача, сора - штап дужине око метар и пол, рашљаст на једном крајз. Служило је као помоћна алатка при товарењу магарета.
сећија - лежај за дневни боравак.
седра - садра, камен вапненац који је драгоцени грађевински материјал за градњу кућа и оградних зидова. има га доста у Голубићу.
сеја - завоа, мужевљева сестра.
серњак - заход, клозет, пољски WЦ.
сић - лимена кофа запремине од десет до петнаест литара.
сиктати - 1. давати одбљесак; 2. бјеснити, изражавати љутњу.
синџир - 1. дебели ланац, дио опреме за запрежна кола; 2. поводац.
сињал - сигнал, саобраћајни знак на жељезничкој прузи.
сјавити - сатјерати у тор, затворити у тор.
сјеђа - клупа.
сјеница - обзидани простор покривен грмљем гдје ладују овце за време врућине.
сјера – масноћа на неопраној овчијој вуни.
сјетан - пажљив.
скалати - скинути гаће, изути чарапе, свући.
скашела - џеп.
сконтати - схватити.
скоруп - кајмак.
скрндати се - доживјети несрећу падом.
скудити - нешто лоше пожељети некоме.
скута - маснији сир за мазање, баса.
смождити - разјарено уништити нешто.
соко - црни коњ.
солдат - војник.
сорити - срушити (сорио се зид-срушио се зид)
спирине - помије, сплачине.
спиза - намирнице које се купују за дневне потребе домацинства.
спрцати - навалити, инзистирати.
спрема - комплет тканих и везених, одјевних и декоративних предмета које дјевојка спрема за удају.
спрежати - вребати.
спртва - плетена корпа од раките за пренос терета на магарету.
срдобоља - дизентерија.
сриктати - средити.
станпас - журба, брзина.
стјеља - дио самара, напуњен сламом.
стог - пласт сијена.
стожер - колац око којег су коњи каскали у вршидби.
стожина - дрвени стуб забоден у земљу око кога се дјеђе сјено,слама или лист.
стрићи - шишати, сјећи.
стрњиште - покошено житно поље.
струга - улаз у ограђени простор
струња - свињска длака, служила за производњу четки.
струњар - човјек који откупљује струњу, свињску длаку.
ступа - округли камени бунар, дубок до 3 метра у којег пада велики млаз воде. У њему су се прали биљци (позната ступа у зелембабином млину).
субитати - спречити, предомислити се.
суканац - вунени покривач од домаће вуне, сличан биљцу, мало је тањи и нема ресе на крајевима. Колорит су црне, бијеле и црвене коцке.
сукати - лагати. Каже се: не сучи – не лажи.
сукно - ручно ткано платно на тари (разбоју) од којег су се шили одјевни предмети.
суманут - збуњен, растрешен.
сумити се - сјетити се, сабрати се.
свјетњак - ватра која се пали уочи Ивањдана.
својта - родбина.
сврнути - свратити.

Т
такулин - новчаник.
танцати - плесати.
тандркати - лупати, матирати.
тањга - обојена вода за фарбање тканине.
тањгати - бојати, фарбати вуну, јаја за ускрс.
тапун - велики чеп на средини бурета (бачве).
тара - справа за ручно ткање вуне, разбој.
тараца - балкон, тераса.
тарлијати - прати трљајући.
таваја - столњак.
тавајола - платнена салвета.
таверна - крчма, гостиона.
тазе - свјеже
тећа - шерпа.
Тека- свеска
теке - мало, тек мало.
Телеграф штајга - телеграфски стуб, бандера.
тенда - глава.
тендити се - разумјети се у нешто.
Тентати – тјерати или наговарати (који те ђаво тента да то радиш)
терина - већа шерпа.
терлуци - назувци, обојци.
тесла - алатка за обраду, тесање дрвета.
теста - цеста.
тимун - дио запрежних кола, волан.
тишљер - столар
тиштити – морити, мучити, имати неку бригу
тоћати - умакати хљеб у маст од печења.
тока - врста сребрног дугмета на мушкој ношњи.
торба - ткана торба, напртњача од вуненог сукна са упртама за леђа, исткана у разнобојним шарама.
торни пас - пас који чува кућу.
товар - терет који носи магаре ( различите тежине у зависности од запремине:товар сјена, товар ђубра, товар сламе, товар дрва).
траље - носиљка за стајско ђубриво.
траварина - обавеза плаћања држави за испашу стоке на државним теренима (шумама).
травежа - кецеља од платна плаве или црне боје прсканог белом бојом, коју су носиле старије, удате жене.
трчити - ситнити.
треска - 1. ситни комад дрвета; 1. пљуска, шамар.
тревити - срести некога.
тревити се - 1. десити се; 2. срести се са неким; 3. наћи се случајно на мјесту догађаја.
тргати - брати грожде.
трике траке - модел сандала ниске пете са каишевима.
трипице - шкембици.
тркља - танки прут, подупирач за младе биљке (боранију, парадајз).
трља - врста друштвене игре са каменчићима.
трнути - гасити ватру.
троножац - столац са три ноге.
троп - комина послије одљевања вина и печења ракије.
трзе - непланирано рођено дијете у поодмаклим годинама жене.
туч - крти метал од кога су се изливале пећи и посуђе.
тука - 1. ћурка; 2. погрдно име за жену кратке памети;
тукац - 1. ћуран; 2. погрдно име за човјека кратке памети.
тукати се - 1. случајно се срести; 2. уклопити се у нешто.
турати - гурати.
тушнути - 1. гурнути; 2. ставити нешто у џеп или некоме у руку.
тута - дјечија посуда за физиолошку потребу.
тутор - члан црквеног одбора.
тувити - памтити нешто што је било, сјећати се.

Ћ
ћа - позив за покрет, намјера да се крене (Ај мо ћа; идем ћа).
ћаћа - отац, тата.
ћако - свекар, мужевљев отац.
ћакнут – глуп, шашав
ћакула - прича, оговарање.
ћакулати - оговарати, причати, торокати.
ћакуљив - склон причи, оговарању.
ћале - наочаре.
ћапити - 1. узети на брзину; 2. украсти; 3. ћапати значи, халапљиво узимати нешто више пута.
ћела - ћелава глава.
ћерати - гонати, тјерати.
ћети - хтјети.
ћика - опушак.
ћикара, Ћикарица - шоља, шољица.
ћикет - фишек у којем стоји експлозив.
ћитаба - буквица, књижица.
ћиверица - погрдно име за главу.
ћоканчић - види: унучић.
ћопо - шепав, ћопав, шантав.
ћорак – ништа, промашај
ћућити - чучати.
ћудати - гурати.
ћуктер - сушени тврди колач од грожђаног мошта и кукурузног брашна или пшеничног гриза.
ћулити - дуго чекати.
ћумез - неуредна и мемљива просторија.
ћумур- углај дрвени
ћунути - гурнути.
ћурликати - беспослено, дуже стајање на мјесту.
ћускија - 1. дебља жељезна, на врху заоштрена и закривљена шипка за разбијање камена; 2. погрдно име за човека који споро схвата (туп си ко ћускија).

У
у душак - наискап попити.
у игар - трком.
уцвијелити - вербално повредити.
уџати - имати навику нешто радити.
ујам - ушур, дио брашна који се оставља у млину као накнада за мљевење.
ујати - досадити.
ујемчити - провизорно ушити.
ујолити - ућутати се, ништа не причати.
укласти - усути јело у тањир.
укоп - камен међаш између двије њиве.
улар - поводац.
ултима - задња, последња.
уметавати - бацати камена са рамена (позната друштвена игра у Далмацији).
унучић - стаклена флашица запремине 0.5 децилитра за ракију, чоканјчић.
уперан - сређен, уређен.
урлап - одсуство, одмор.
урован - арум,тврдоглав
уршум - невријеме са градом, велико невријеме.
урвати - уништити.
успргометати се - узнемирити се.
успувати се - задихати се.
устава - брана.
устра - бријач.
уши - вашке.
ушићарити- окористити се
утаман - улудо, узалуд, у незнању.
утрнути - угасити ватру.
утувити - запамтити.
увати се - надати се
увор - креста.
узица - вунена тања гуртна.
узварити - ускувати.
ужина - оброк између ручка И вечере

Ф
фајерцаг - упаљач.
факин - мангуп, дрипац.
фалда - ивица на панталонама или сукњи.
фажол - пасуљ, врста пасуља.
фела - врста (Које је феле значи: које је врсте).
ферал - фењер.
ферије - школски распуст, каже се и ваканци.
фермати - држати до нечега или неког.
ферше - дјечија болест, богиње.
фешта - славље, прослава.
фибра - температура код болесника.
фјака - беспосличарење, безвољност.
фјок - украсна машна у коси или на хаљини.
фортица - тврђава, каже се и вортица.
фрања - стаклени кликер.
фреза - мотокултиватор.
фригати - пржити.
фФришко - свјеже.
фритуле - уштипци.
фртаљ - кварат, једна четвртина.
фудра - подсукња, постава.
фулати - промашити.
фурија - одпад.

Х

Ц
цаклити се - сјајити се.
цакло - стакло.
цардза - хаљина са рукавима.
цеко - пас од миља.
цицвара - врста божићног јела од кукурузног брашна, сира, масти и бравије супе.
циганити - бити злочаст, неваљао, поганити.
цигло - само, једино.
цика - галама, вриштање.
цикати - скроз примаци, приближити.
цикнути - 1. напући (напукла флаша); 2. нагло вриснути.
цико - стајати уз нешто, бити уз нешто.
цима - дио кромпира, стабљика изнад земље.
цимент - цемент.
цитаре - усна хармоника.
циваре - дрвени носач за пренос разног терета у двоје.
цолати - шепати, храмати.
црнадак - сјеме арпаџика (капулице).
цртало - дио плуга.
цуца - слина, бала.
цукар - шећер.
цура - дјевојка.
цурикнути - вратити назад.
цварити - пећи, сунчати се.
цвеке - метални додаци на ђону ципеле.
цвијет - прва ракија при дестилацији у којој је највећи постотак алкохола. Служи је као лијек за масажу.
цврцнут - мало пијан, припит.

Ч
чабар - дио котла, буре са топлом водом.
чака - празна лименка.
чакија, чакијица - мали криви нож.
чалабрцнути – нешто мало појести
чамити - 1. живјети усамљено; 2. нешто чекати.
чампрге - метални додаци који су се канапом везали за ципеле или чизме у вријеме поледице.
чантрати - писати без везе, шкрабати.
чантрун - лубеница.
чатање - попово појање при обреду.
чауш - општински курир теренац, порезник.
чељаде - једна особа. Чељад је више особа.
чешагија - четка за чешање коња.
чевалдуша - велика игла.
чевуља - 1. зрно грожђа;
чевуљица - бубуљица на кожи, митисер.
чигра - брз, хитар. Каже се: брз као чигра.
чвакати - кљуцати зрно по зрно.

Џ

Ш
шака бака - буба мара.
шаканђеда - тулипан.
шакет - папирна кеса.
шалчина - шаљивџија.
шаловање - прављење дрвене оплате за бетонирање.
шалунг - даска за шаловање.
шаматорија - гробље.
шапоркати - шапутати, тајно причати.
шажа - функционер, човјек на високом положају.
шћета - чиста, без примјеса.
шенути - полудјети.
шесан - лијеп, згодан, симпатичан.
шевар - трска.
шифоњер - ормар.
шија - врат
шијати - играти шије (далматинска игра).
шикуција - скитња, провод.
шиљеже - јагње од годину дана.
шипчити - брзо ићи.
шкафетин - ладица, фијока.
шкале - мердевине.
шкалини - степенице.
шкартац - мања папирна кеса.
шкатула - кутија.
шкавацин - чистач, сметлар.
шкиљити - 1. гледати крајем ока, шпијунирати; 2. кад свијећа или лампа слабо гори, слабо шкиљи;
шкип - дрвена посуда за мешење хлеба
шкодити - сметати, наудити.
шкопити - 1. исто што и јаловити, онеспособити за расплод; 2. уклањати сувишне заперке у винограду.
шкриља - оштро стјење са много рупа, краш.
шкропити - као прошкапати, ретке капи кише.
шкуре - жалузине, гриље.
шкурја - бич за тјерање коња (штап са уским кожним каишем).
шкуро - тамно, мрачно.
шлапе - љетна обућа, сандале.
шмугнути - побјећи.
шобијоте - тијесто, мацарони.
шодер - шљунак.
шолати - потез у каташкој игри бришкули.
шолде - новци.
шопати - кљукати ( нашопати се- најести се).
шоверини - шибице.
шпаде - боја у картама.
шпаг - ткан, па упреден конац од конопље.
шпанцир - скитња, провод.
шпањола - велики грип, болест поријеклом из Шпаније однела велике жртве у Голубићу двадесетих година прошлог века.
шпањулет - цигарета.
шпарати - штедјети.
шпаркет - шпорет.
шпартати - обрађивати копачицом њиву на којој су младе биљке кукуруза.
шпица - 1. алатка за обраду камена или бетона; 2. кошпица у воћу.
шпицлов - цјепидлака, перфекциониста.
шпидал - болница.
шпигета - пертла, шњура.
шпигло - огледало.
шпијати - надгледати, обраћати пажњу.
шпина - славина,чесма.
шпињела - види: канела
шпињетак - печена наткољеница од брава
шпиода - игла запињача.
шпорко - опоро.
Штањга – дугачки метални шпиц , користи се у грађевинарству
штека - пак, бокс од десет кутија цигарета.
штерика - свијећа, воштаница.
штило - држало, држалица за баштенску алатку (виле, грабуље…).
штимадур - сеоски процјењитељ штете нанесене крађом или намјерним уништавањем у пољу.
штива - хрпа нечега.
што гоћ - било шта.
штокуда - на све стране.
штраца - прња, иношени одевни предмет.
штрамац - душек.
штрека - жељзничка пруга, колосјек.
штрик - 1. дио коњске опреме; 2. канап за сушење веша.
штруца - векна.
штуњати се - бити депресиван, бити сјетан, лоше расположен.
штурмати - јурнути, насртати.
штувати се - онерасположити се, растужити се.
шубица - мала неразвијена главица купуса или салате.
шубијоти - макарони, кратка цјеваста тјестанина.
шућмурасто - нејасано, нешто што се не може оцијенити.
шудар - шарена женска марама.
шударић - џепна марамица.
шугаман - пешкир.
шугав - неразвијен, кржљав.
шумперати - пеглати.
шумпреша - пегла.
шуњка - погрдно име за лице.
шунути - пасти на памет.
шур - пампур, чеп од плута.
шурити - обарити врелом водом.
шуша - ништарија.
шушањ - суво, опало лишце. Скупљало се и стављало као простирка под стоку.
шустер - обућар.
шуштина - врста копче.
Шуверин - шибица
шувит - таван, поткровље.
швера - казаљка на сату.
шудар - женска шарена марама, најчешће свилена.
шуштина - врста копче на одјевним предметима, дрикер

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани