Култура

КУЛТУРА И НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНИХ САДРЖАЈА У ЖИВОТУ ГОЛУБИЋАНА

Вриједном народу у Голубићу одувијек је било стало да им буду лијепо обрађене њиве и имања, а да су имали и културне садржаје, као и друга села Книнске општине, одвајкада говоре хисторијски записи о походима великих људи-владика и просветитеља, свједочи црква стара преко 550 година и школа поодавно отворена, свједочи народна ношња богатог колорита са маштовитим, сасвим особеним ситним везом. Препричавају се догађаји са прела и посела и приче о Голубићанима који су се враћали из бијела свијета, кући, доносећи многе идеје које су реализовали, и по узору на богати свијет доприносили напретку свога села.
Да је Голубић заиста имао богату културну традицију и увијек настојао очувати народне обичаје покушаћемо сликом и ријечју приказати на пар слиједећих страна.

Сеоске забаве прије Дргог свјетског рата биле су саставни дио живота. При основној школи био је организован културни и спортски живот у склопу Соколског друштва.

Младићи, дјевојке и старији људи забављали су се, махом на прелима, мобама, светковинама. Готово сваки засеок је имао своје мјесто за окупљање а већа састајалишта су била поводом црквених празника на колишту испод цркве или на главицама код школе. Најчешћа познанства и загледачине дешавала су се на сајмовима (храмовним славама). На њима се окупљала младеж из многих села книнске, граховске и дрнишке општине. Голубићки сајам Св. Стефан који се слави 15.августа, спада у велике сајмове.

У Голубићу је увијек било доста талентованих људи за пјесму, свирку и шалу. Пјесма је била најснажнији начин комуникације између мушке и женске групе у време када се љубав није смјела толико јавно исказивати. Мушкарци су сами израђивали музичке инструменте. Најчешће су то биле двојнице или дипле. Педесетих година популарна је била хармоника, тамбурица, бубањ а шездесетих година гитара, бубањ и оргуље постају популарни инструменти за тадашњу младу генерацију.
Значајно је напоменути да су поред пјесме и свирке Голубићани одувијек велико поштовање и љубав имали према својим шеретима (шаљивчинама).
Познати шерети (шаљивчине) били су: Дане Боровић, Лазо Радиновић (Божић), Никола Миздрак-Крајина, Милош Шелац, Јошко Бубоња.

По завршетку Другог свјетског рата у Голубићу је стасавала једна нова генерација младих и поново је почела да оживљава пјесма на прелима, коминању кукуруза или сајмовима. Градилишта су била на све стране. Организацији културног живота, од стране државних власти, придавала се посебна важност . У склопу тога већ 1947 и 1948. године почела је изградња домова културе по свим мјестима.
Дом културе у Голубићу је отворен 1948. године, у мјесецу јулу.
Захваљујући томе, захваљујући новоствореним условима а посебно залагању тадашњих учитеља Милана Рачића и Јозе Рајевића организација културног живота у селу промјенила је начин живота омладине и школске дјеце.

.......
............................................................Културни центар села / фотографисано око 1970.г

Почетком педесетих родила се идеја али и потреба да се у Голубићу формира огранак Српског културног друштва «Просвјета». Друштво је основано 1954. године. Друштво је радило у више секција па је тако постојао пјевачки хор, тамбурашки оркестар и фолклорни ансамбл.
У новом дому културе одржавале су се игранке кино представе, организовале су се редовне приредбе различитог културног садржаја.
Село је тада имало и своју библиотеку са 2000 књига.

.......
.....................................................................................Чланови СУД“Просвјета“

Тамбурашки орекстар под називом «Омладински тамбурашки оркестар - Голубић»., оформљен је почетком педесетих прошлога вијека. Оркестар је бројао 20 чланова, а поред омладинског постојао је и школски оркестар.
.......
.............................................................Омладински тамбурашки оркестар (1950-тих)

Први бубањ у селу направио је Илија Плавшић-Бићи и то од видре (дрвена посуда за прање веша) и козије мјешине а чинеле су биле направљене од топовске чауре.
Шездесетих година је купљен и први јавни телевизор а након тога и кино пројектор па су се надаље у Дому културе редовно одржавале и кино представе. Крајем шездесетих година оформљен је Вокално инструментални састав (ВИС) «Плаве звијезде» који је уз «Динарце» из Книна био радо виђен на свим позорницама книнске општине. ВИС је постојао од 1969. до 1979. године.
Тих шездесетих у Голубић је стигла прва електрична гитара из Њемачке. Као пикантерија сваког наступа била је током паузе пројекција цртаних филмова Том и Џери, комичних филмова: Станио и Олио, Чарли Чаплина и других. Последњи заједнички јавни наступ ВИС «Плаве звијезде» у Дому културе у Голубићу био је 1986 год. када су наступили заједно са културно-умјетничким друштвом.
Дом културе у Голубићу био је једно од најпосјећенијих мјеста на подручју книнске општине гдје се састајала омладина и ђаци из околних села (Стрмица, Врпоље, Жагровић, Рашковићи, Плавно...).

.......
.............................................................................Неки од чланова ВИС КУД-а Голубић

Тих година 1980/81. све популарнија постаје и диско музика. Купује се опрема и са радом почиње дискотека, која касније добија назив «Сунце».
Средином осамдесетих у Голубићу, за потребе омладине са Савезне омладинске радне акције «Книн» која је била смјештена на Главицама у Голубићу, у Дому културе свирали су Парни Ваљак, Прљаво Казалиште, Аеродром, ИТД бенд, Лаки Пингвини, Стијене, Магазин, Плава трава заборава. Од глумаца су гостовали Зијах Соколовић, Жељко Вукмирица, Петар Краљ и још неки .

Дом културе је почетком ратних сукоба био поприлично запуштен.. Средином деведесетих, група омладинаца, заједно са водством Мјесне заједнице ангажује и отвара врата сале. Организоване су свирке, а као највећи икада одржани скуп у Голубићу по броју публике био је «Фолк Рок маратон» који је одржан 13 маја 1994. године. Продато је 571 улазница. Наступали су тада сви коју су се у Крајини озбиљније бавили музиком.«Минђушари», «Џеп», «Три другара», «Јандрино Јато», «Миле Делија», «Милан Малбаша, «Зора» «Мрак, Мрак» и пјевачки хор из Обровца.
Данас, 2013. године Дом културе у Голубићу је запуштена и руинирана. Интересантно је да га новопридошли становници, Хрвати из Босне нису реновирали за своје потребе.

Године 1983. године у сеоском Дому културе, на иницијативу омладинске организације поново је покренут рад Културно умјетничког друштва.
Друштво је на Скупштини, 05. јуна 1983. године добило име «Стево Опачић», Први наступ чланова КУД-а десио се 05. јуна 1983. год.
КУД је тих година гостовао у домовима културе по селима книнске општине а и шире: Цетини, Биовичином Селу, Миочићу, Босанском Грахову. Први већи наступ усљедио је на смотри фоклора општине Книн у Дому Југославенске народне армије 1984. Године. Друштво је бројало око 60 активних чланова, имало је фолклорну драмску и музичку секцију. Репертоар приредби био је разнолик. Имитирали су се тада популарни «Рокери с Мораву», играло се Буњевачко коло, четири дјевојке из Џепина играле су у саставу «Џеј кватро» итд.
Прва кореографија било је изворно «Голубићко коло», а након тога слиједиле су друге: «Шумадија», «Шопска тројка», «Бранково коло» и чувена кореографија «Врање». Надалеко познато ојкање чланова мушке пјевачке групе, и извођење «Врањског кола».

КУД из Голубића иза себе има много успјешних наступа широм Земље па чак и иностранства. На Међународној смотри фоклора у Загребу 1988. Гдје су Голубићани представљали Р. Хрватску, освојили су прво мјесто.
Ратна догађања омела су рад културно умјетничког друштва.
Посије паузе од пар година друштво је обновило рад 25.05. 1994. године и на својој Скупштини промијенило име у КУД «Голубић» Та година била је најбројнија по наступима. Захваљући новом полету и посебно активностима старијих чланова, 1994. године друштво наступа на Сабору традиције и културе Срба одржаном у Београду 25 и 26. јуна са којег се враћа кући са највишим трофејима. Добитник је велике прелазне статуе «Београдски победник» затим Мале статуе коју је друштво добило у трајно власниство и специјалне награде Другог програма радио Београда «Златна јабука».

.......
.........................................................................................Чланови КУД „Голубић“

Након егзодуса године 1995. један број чланова КУД «Голубић» настањује се у Београду и већ 1996. године окупљају се, организују и настављају са радом носећи у срцу још већи жар и носталгичну жељу да сачувају обичаје из свог изгубљеног родног краја. У том саставу чланови друштва имали су неколико јавних наступа од којих су најзначајнији: У народном музеју Србије у Београду 1996, године и на смотри фолклора Републике Српске у Теслићу 1997. године. На жалост живот у избјеглиштву подразумијева неизвјесност и брзе промјене. Већина чланова је иселило у неке далеке земље а они који су остали заједно са другима који су избјегли са бивших простора Крајине оснивају КУД «Крајина». КУД «Крајина» тако његује све оно са чиме је Голубић постао познат. На далеко је већ познато Голубићко коло и ни један наступ није без те тачке.

СЕОСКИ БИЛТЕН

Значај сеоског билтена је тим већи што се десио у време ратних дешавања (1994. г.) и предпосљедњој години прије нашег великог егзодуса. Захваљујући овом билтену велики број докумената и фотографија, свједочења спашен је од погубљења у ратном вихору.

КУЛТУРА И НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНИХ САДРЖАЈА У ЖИВОТУ ГОЛУБИЋАНА

Да је Голубић заиста имао богату културну традицију и увијек настојао очувати народне обичаје покушаћемо сликом и ријечју приказати на пар слиједећих страна.
Сеоске забаве прије Дргог свјетског рата биле су саставни дио живота. При основној школи био је организован културни и спортски живот у склопу Соколског друштва.
Младићи, дјевојке и старији људи забављали су се, махом на прелима, мобама, светковинама. Дјевојке и жене никад нису дангубиле осим кад би играле коло. Радиле су ручне радове преле, везле или плеле и пјевале Мајка би знала савјетовати ћерку: «Не дангуби никад. Ко ће те узети ако дангубиш». Мушкарци би резбарили дјевојкама преслице, канеле, вретена, правили разне алатке и предмете а често је било и мушких надметања у играма као што су бацање камена са рамена, скок у даљ, натезање конопца, циљање и слично. Готово сваки засеок је имао своје мјесто за окупљање а већа састајалишта су била поводом црквених празника на колишту испод цркве или на главицама код школе. Најчешћа познанства и загледачине дешавала су се на сајмовима (храмовним славама). На њима се окупљала младеж из многих села книнске, граховске и дрнишке општине.На сајмове се најчешће ишло пјешке и по десетине километара. Голубићки сајам Св. Стефан који се слави 15.августа, спада у велике сајмове. Колко тај датум значи за Голубићане говори и чињеница да се последњих година управо на тај дан опет окупљају Голубићани код своје цркве долазећи са свих, али заиста, са свих дијелова земаљске кугле.

.......
...................................................Коло омладине из Голубића. Фотографисано око 1950.

.......
.....................................................Цуре на сајму у Голубићу, крајем 50-тих прошлога вијека

У Голубићу је увијек било доста талентованих људи за пјесму, свирку и шалу. Пјесма је била најснажнији начин комуникације између мушке и женске групе у време када се љубав није смјела толико јавно исказивати. Тада се пјесмом позивало у коло, пркосило, кудило, хвалило. Пјесмом се изражавала симпатија, љубав. Пјесма се измишљала за сваку прилику, брзо, маштовито и без напора. Обично ју је започињала даровитија цура или мушкарац а други су пјесму подржавали. Мушкарци су сами израђивали музичке инструменте. Најчешће су то биле двојнице или дипле. Ко није чуо за дипле Марка и Миће Џепине, Миле Ољаче, или за двојнице чика Лазе Божића. И гдје није све са својом хармоником свирао ћића Мићо (Милан Јовановић). Педесетих година популарна је била хармоника, тамбурица, бубањ, а шездесетих година гитара, бубањ и оргуље постају популарни инструменти за тадашњу младу генерацију

КУЛТУРНО УМЈЕТНИЧКИ САДРЖАЈИ ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА И РАД КУЛТУРНО УМЈЕТНИЧКОГ ДРУШТВА

По завршетку Другог свјетског рата у Голубићу је стасавала једна нова генерација младих и поново је почела да оживљава пјесма на прелима, коминању кукуруза или сајмовима. Градилишта су била на све стране. Организацији културног живота, од стране државних власти, придавала се посебна важност. У склопу тога већ 1947 и 1948. године почела је изградња домова културе по свим мјестима. Свуда је владао такмичарски дух градње. Тако је Дом културе у Голубићу изграђен за свега 29 дана након чега је 1948. године, у мјесецу јулу био отворен.
Није било тешко просвјетним радницима да у сеоској омладини и школској дјеци препознају таленат за музику и пјесму. Захваљујући томе, захваљујући новоствореним условима а посебно залагању тадашњих учитеља Милана Рачића и Јозе Рајевића организација културног живота у селу промјенила је начин живота омладине и школске дјеце.

Почетком педесетих родила се идеја али и потреба да се у Голубићу формира огранак Српског културног друштва «Просвјета». Друштво је основано 1954. године. Циљ му је био да његује културно стваралаштво родног краја у чему није изостала подршка мјештана. Активисти друштва сакупљали су ношње, зубуне, зовнице, прегаче и остале дијелове народне ношње. Друштво је радило у више секција па је тако постојао пјевачки хор, тамбурашки оркестар и фолклорни ансамбл.
У новом дому културе одржавале су се игранке кино представе, организовале су се редовне приредбе различитог културног садржаја. На крају сваке приредбе рецитовале би се шаљиве пјесмице. Овај дио програма звао се «Врабац». Припремао га је Перо Вуковић. «Врабац» је обично почињао са стиховима:

Ево врапца тице мале
Он вам жели сваке шале
Мршавима, дебелима
и осталим присутнима


Село је тада имало и своју библиотеку са 2000 књига. Тоде Каблар био је први библиотекар.
.......
...................................Перо Вуковић(лијево), члан СКД „Просвјета“ са Нином Јерковићем-Шакцом

Тамбурашки орекстар под називом «Омладински тамбурашки оркестар - Голубић», оформљен је почетком педесетих прошлога вијека. Оркестар је бројао 20 чланова, а поред омладинског постојао је и школски оркестар. Куповину тамбурашких инструмената помогла је тадашња пољопривредна задруга у Голубићу. Поред наведеног су се редовно одржавале игранке и спортска такмичења. Први бубањ у селу направио је Илија Плавшић-Бићи и то од видре (дрвена посуда за прање веша) и козије мјешине а чинеле су биле направљене од топовске чауре.

Шездесетих година је купљен и први јавни телевизор а након тога и кино пројектор па су се надаље у Дому културе редовно одржавале и кино представе. Куповину кино пројектора помогла је Пољопривредна задруга а велики дио новаца скупљен је као приход од улазница за приредбе и свирке. Плакате за приредбе исписивао је ручно, лијепим красописом Нине Радиновић- Протић звани Гаврић. Тих година функцију предсједника друштва имали су: Милан Јовановић, Илија Столић, Никола Јерковић, Чедо Марић.
Крајем шездесетих година оформљен је музички састав «Плаве звијезде» који је уз «Динарце» из Книна био радо виђен на свим позорницама книнске општине. Оркестар је постојао од 1969. до 1979. године. Многи се и данас сјећају добре свирке голубићких музичара. Тадашњи репертоар био је око 100-150 пјесама. Свирали су се, Битлси, Стонси, Дилан, Бијело Дугме, Про Арте, Код, Индекси, Ју група... Многи нису ни вјеровали да се у тако «малом мјесту» може свирати рокенрол. Тих шездесетих у Голубић је стигла прва електрична гитара из Њемачке. Лука Клицов је потом донио и оргуље. Чувена пјесма која се тада пјевала као аранжман Плавих звијезда је била «Имао сам једне гаће то су гаће мога ћаће». Читава једна генерација се заљубљивала, боловала љубавне јаде, вјенчавалала се уз музику Плавих звијезда. Као пикантерија сваког наступа била је током паузе пројекција цртаних филмова Том и Џери, комичних филмова: Станлио и Олио, Чарли Чаплина и других. Ваљало је тада, послије напорног рада у пољима, чути свирку Плавша Николе Нике – гитара, Клицов Луке-Лује – оргуље, Јерковић Николе-Брке – бубањ, Јерковић Бранка-Маринца – пјесму, Грубић Бранка-гитара. Током постојања свирали су и пјевали Грубић Боћо, Дамјановић Ђоле, Крпан из Врпоља. Године1978. у Дому културе у Голубићу наступали су, тада веома популарни чланови групе «Про арте и Чоби» .Последњи заједнички јавни наступ ВИС «Плаве звијезде» у Дому културе у Голубићу био је 1986 год. када су наступили заједно са културно-умјетничким друштвом.
Дом културе у Голубићу био је једно од најпосјећенијих мјеста на подручју книнске општине гдје се састајала омладина и ђаци из околних села (Стрмица, Врпоље, Жагровић, Расковићи, Плавно...). Рађале су се прве љубави, склапали бракови, најмање се гледало ко је одакле. Тих година 1980/81. све популарнија постаје и диско музика. Купује се опрема и са радом почиње дискотека, која касније добија назив «Сунце». Први диско дзокеј је био Бранко Опачић, потом Радован Боровић-Буцо, Ђуро Опачић-Ђука, Љубиша Кесић–Брко и други.
Средином осамдесетих у Голубићу, за потребе омладине са Савезне омладинске радне акције «Книн» која је била смјештена на Главицама у Голубићу, у Дому културе свирали су Парни Ваљак, Прљаво Казалиште, Аеродром, ИТД бенд, Лаки Пингвини, Стијене, Магазин, Плава трава заборава. Од глумаца су гостовали Зијах Соколовић, Жељко Вукмирица, Петар Краљ и још неки .

Дом културе је почетком ратних сукоба био поприлично запуштен. Средином деведесетих, група омладинаца, заједно са водством Мјесне заједнице ангажује и отвара врата сале. Организоване су свирке, а као највећи икада одржани скуп у Голубићу по броју публике био је «Фолк Рок маратон» који је одржан 13 маја 1994. године. Продато је 571 улазница. Манифестацију која је требала постати традицијом подржао је Изврсни одбор МЗ Голубић а главни идејни творац и организатор концерта је Радован Боровић-Буцо. Наступали су тада сви коју су се у Крајини озбиљније бавили музиком.«Минђушари», «Џеп», «Три другара», «Јандрино Јато», «Миле Делија», «Милан Малбаша, «Зора» «Мрак, Мрак» и пјевачки хор из Обровца.
Данас, 2013. године Дом културе у Голубићу је запуштена и руиниран. Интересантно је да га новопридошли становници, Хрвати из Босне нису реновирали за своје потребе.

Почетком осадесетих година нова генерација младића и дјевојака имала је потребу да сачува баштину свога села и 1983. године у сеоском дому културе, на иницијативу омладинске организације поново је покренут рад Културно умјетничког друштва. Свесрдну помоћ у постављању првих кореографија дала је учитељица Милка Сарић (дјевојачко – Марић) и сама Голубићанка, која је раније играла у друштву. Прве кореографије постављене су уз помоћ бригадира из Црне Горе, као и једног војника из касарне «Дошница» који су два пута седмично долазили помагати у постављању првих корака. Друштво је на Скупштини, 05. јуна 1983. године добило име «Стево Опачић», а за првог председника изабран је Гојко Кесић. Први наступ чланова КУД-а десио се 05. јуна 1983. год. За тај наступ продатао је 270 улазница. То је повећало ентузијазам код чланова КУД-а који су убрзо кренули да гостују у домовима културе по селима книнске општине а и шире: Цетини, Биовичином Селу, Миочићу, Босанском Грахову. Први већи наступ усљедио је на смотри фоклора општине Книн у Дому Југославенске народне армије 1984. године, што је била одлична препорука за наступе широм тадашње СФРЈ. Милан Брадаш-Глумац, човјек који се одушевио приредбом голубићког КУД-а понудио је своју стручну помоћ и убрзо постао официјелни водитељ и менаџер Друштва. Под његовим водством КУД је гостовао у Водицама, Соларису и другим мјестима. Захваљујући успјешним наступима касица друштва се пунила и Друштво опремало неопходном опремом. Купљена је гитара «Јолана», бубањ «Амати», разглас «Солтон».
Друштво је бројало око 60 активних чланова, имало је фолклорну драмску и музичку секцију. Репертоар приредби био је разнолик. Имитирали су се тада популарни «Рокери с Мораву», играло се Буњевачко коло, четири дјевојке из Џепина играле су у саставу «Џеј кватро» итд
Први вођа фоклора био је Ратко Љубишић, потом Стеван Марић-Ћита. Музичку секцију водио је Милан Јовановић, врсни хармоникаш. По одласк Милке Сарић из Голубића у помоћ долази Мира Лукач из Дрвара. Прва кореографија било је изворно «Голубићко коло», а након тога слиједиле су друге: «Шумадија», «Шопска тројка», «Бранково коло» и чувена кореографија «Врање».
Интезивно се радило на шивењу и набавци ношњи. Комплетан играчки ансамбал, имао је опрему која се чувала у коферима на којим су била означена имена играча.
Захваљуци Мири Лукач успостављена је чвршћа сарадња са КУД-ом «Дрвар». Свесрдна помоћ у постављању кореографије није изостала ни од Жељезничког КУД-а «Душко Дамјановић из Книна.
Формиране су омладинска и пионирска секција. Свака генерација имала је свог представника и чувара блага народног ствараластва. Оформљена је женска и мушка пјевачка група.
Наступи су били атрактивни са разним садржајима. У паузама док се играчи пресвлаче публику је забављао Ђурица Боровић- Чесница, по узору на свог пријатеља Перу Вуковића, са шаљивим стиховима као на примјер:

Чудило се овца и шиљеже
како момак цурицу притеже

Надалеко познато ојкање чланова мушке пјевачке групе, дуги аплаузи публике, и све тако до пред крај када би Милан Брадаш-Глумац најавио «Врањско коло» са ријечима: на крају конац дјело краси - «Врањско коло»

.......
.................................................................................. Куд „Голубић“

КУД из Голубића иза себе има много успјешних наступа широм Земље па чак и иностранства.
Хронологија наступа из тог времена :

• Регионалне смотре плесних ансамбала у Далмацији /1986, 87,88. г.
• Републичка смотра фолкора Винковачке јесени 1987. –наступ у селу
• Свињаревци.
• Међународна смотра фоклора у Загребу 1988. - освојено прво мјесто
• Наступ у Задру-Пунта Скала 1989.
• Хорске свечаности у Нишу 1990
• Републичка смотра фоклора у Крагујевцу/као гости/ 1990. године
• Представљање народног стваралиштва книнске Крајине у Београду 1990
• на манифестацији «Ласно ћемо ако јесмо људи»
• Наступ у Дрвару 1990 - освећење храма
• Гостовање код исељењих Срба у Мађарској 1991 год.

Ратна догађања омела су рад културно умјетничког друштва.
Посије паузе од пар година друштво је обновило рад 25.05. 1994. године и на својој Скупштини промијенило име у КУД «Голубић» Та година била је најбројнија по наступима
Захваљући новом полету и посебно активностима старијих чланова, 1994. године друштво наступа на Сабору традиције и културе Срба одржаном у Београду 25 и 26. јуна са којег се враћа кући са највишим трофејима. Добитник је велике прелазне статуе «Београдски победник» затим Мале статуе коју је друштво добило у трајно власништво и специјалне награде Другог програма радио Београда «Златна јабука»

.......

..............................................................Куд „Голубић“изводи тачку „Голубићко коло„

.......
....................................................................Куд „Голубић“, Мушка пјевачка група

.......
..................................................................Куд „Голубић“, Женска пјевачка група

.......
.............................................................Куд „Голубић“члан КУД-а, диплар Марко Џепина

.......
...................................................................Куд „Голубић“ изводи једну од својих тачака

Друштво је наступало исте 1994. године:

• 28. јуна у Далматинском Косовоу
• 16. јула у Мирковцима
• 06. августа у Мокром Пољу
• 13. августа у Стрмици
• 25. августа у Гучи
• октобра у Голубићу
• 07. октобра у Александровцу
• 07. октобра у Обреновацу
• 14. октобра у Бачкој Тополи
• 11. новембра у Дому Војске у Книну.

Друштво су са краја осамдесетих и до половине деведесетих водили као предсједници: Чедо Марић и Илија Вуковић.

Секције које су дјеловале у КУД-у «Голубић»

• Музичка секција – водитељ, Милан Јовановић
• Фолклорна секција –водитељ, Стеван Марић- Ћита
• Мушка и женска изворна пјевачка група – водитељ, Јовица Вуковић

Након егзодуса године 1995. један број чланова КУД «Голубић» настањује се у Београду и већ 1996. године окупљају се, организују и настављају са радом носећи у срцу још већи жар и носталгичну жељу да сачувају обичаје из свог изгубљеног родног краја. У том саставу чланови друштва имали су неколико јавних наступа од којих су најзначајнији: У народном музеју Србије у Београду 1996, године и на смотри фолклора Републике Српске у Теслићу 1997. године. На жалост живот у избјеглиштву подразумијева неизвјесност и брзе промјене. Већина чланова је иселило у неке далеке земље а они који су остали заједно са другима који су избјегли са бивших простора Крајине оснивају КУД «Крајина». КУД «Крајина» тако његује све оно са чиме је Голубић постао познат. На далеко је већ познато Голубићко коло и ни један наступ није без те тачке. У Београду у мају мјесецу 2004.године. поводом позива Петра Јањића, предсједника Сабора традиције и културе Срба «Београдски победник», чланови КУД-а «Голубић» учествују на Сабору. Стеван-Ћита Марић и Игор Маринковић окупљају бивше и нове чланове друштва. Тако је КУД «Голубић» у новим околностима, далеко од свог родног краја поновно обновио рад увјежбавајући наступ.
Као чланови КУД-а Голубић на Сабору је наступила и Изворна мушка пјевачка група „Голубић“ коју су основали наши Голубићани, повратници (Милан Јовановић, Јовица Вуковић, Марко Џепина, Жељко Кесић и Марко Радиновић-Панић).
.......
..................................................................Изворна мушка пјевачка група „Голубић“

Ова пјевачка група наставља да чува традиције у Голубићу. Интересантно је да су своју сарадњу наставили са Г-ђом Миром Лукач, која се вратила у Дрвар и оживјела рад КУД-а „Дрвар“.
Имали смо част да нам КУД „ Дрвар“ уљепша програм приликом обиљежавања Јубилеја 550 година цркве у Голубићу“ 2013. Године.

ГОЛУБИЋКО КОЛО
и пјесме које су се пјевале у Голубићу

1. Женска изворна група

Голубићу село од рођења
Ускоро ћу рећи довиђења
Свекрвице не буди будала
Жени сина ја би се удала
Голубћанци то су кршни момци
Због њих срце пуца у дјевојци


2. Мушка изворна група

Голубићу међу двије воде
У теби су момци ко господе


А цурице као госпојице.
не стиде се купит капулице

3. Женска изворна група

Голубићанци то су кршни момци
Због њих срце куца у дјевојци


4. Мушка изворна група

Голубићанко најљепша дјевојко
Ја те љубим у гараво око.


Бираће коло пјевају и женска и мушка изворна група (заједно):

Бирајте се биратје овдје нема лажи
Сваки момак за себе цуру нека тражи


Бирај мали, бирај с реда
Јер са стране други гледа


Бирај, бирај ако неш`
молим лијепо да идеш


Ово двоје повисоко
Треба ћебе пошироко


Бирај, бирај ако неш`
молим лијепо да идеш`


Пјева женска изворна група:

Мој драгане, моја разонодо
Зарасле су стазе куд си `одо


Пјева мушка изворна група:

Голубићу не би те волио
Да се нисам у теби родио


Пјева женска изворна група:

Село моје кренуто попријеко
Дођи драги није ти далеко


Пјева мушка изворна група:

Чудила се овца и шиљеже
Како момак цурицу притеже
.

Пјевају сви заједно:

Голубићу село близу Книна
У теби је живјети милина


Голубићу у теби сам ника
Ја не желим да из тебе селим


Ово су вам Крајишници бона
који ником недају пардона


СЕОСКИ БИЛТЕН

Значај сеоског билтена је тим већи што се десио у време ратних дешавања и предпосљедњој години прије нашег великог егзодуса. Захваљујући овом билтену велики број докумената и фотографија, свједочења спашен је од погубљења у ратном вихору.

Билтен је издат 1994. године на иницијативу Бориса- Боре Вуковића тадашњег предсједника Мјесне заједнице Голубић. Као велики ентузијаста Боре је окупио око себе неколико сарадника који су му помогли да изда први број билтена. Намјера је била да билтен излази периодично. Теме билтена требале су бити све оно битно што се догађа или се некад догађало у Голубићу. У том билтену, на жалост и последњем, упућена је порука мјештанима да треба много тога записати сачувати за незаборав као да се указала визија да долази страшно вријеме када ћемо напросто бити истргнути и бити разбацани по бијелом свијету и да ћемо штошта заборавити а неке истине никада нећемо моћи сазнати. Текстови из билтена су били драгоцјени и за писање књиге која је пред вама. Зато сада користимо прилику да се захвалимо Борису и његовим сарадницима: Срећку Вуковићу, Радовану Боровићу, и осталима који су помогли у писању текстова и скупљању материјала и таско доприњели да билтен угледа свјетло дана.

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани