Портрет: Душан Опачић

Прим.мр.Сци.мед. Др Душан Опачић (Голубић, 20.02. 1951- Београд, 26.03. 2011.)

 
У скромном дому тежака, радника Луке и Анђелије Опачић у Голубићу, послије Другог свјетског рата, рађала су се дјечица али нажалост и умирала. За то доба ништа необично. Тешка времена.

Двадесетог дана у мјесецу фебруару 1951. године, по девети пут, породила се Анђелија и донијела на свијет близанце Душана и Марију. Можда су се више обрадовали Марији, јер поред њене старије сестре Мике бјеху све мушкарчићи, Миле, Лукица, Перо и Бранко. Коју годину касније посрећило се Луки и Анђелији да добију још једну ћерку, Невенку.
Дјеца су расла у врло скромним условима али родитељи нису штедјели себе и чинили су све да би им обезбиједили школовање и љепши живот него што су га они имали.
А какви су ђаци били говори задивљујућа чуњеница да је, од осморо дјеце колико их је остало живих, шесторо стекло високо образовање.
Лијепог кућног васпитања са етичким смислом за скромност, рад и поштење дјеца су израстала у часне људе.

Душан, од миља Душко, Дуле, црнокоси дјечак изразито лијепих црта лица као сва његова браћа и сестре, био је омиљен, вриједан и узоран.
Ђак генерације у Основној школи, један од најбољих ђака у Книнској гимназији, примјеран студент медицине Београдског универзитета. Могао је да бира најлакши пут за успјешну каријеру.

Он је изабрао тежи јер је у срцу носио Завичај. У срцу је носио успомену на своју мајку Анђу са којом није могао подијелити радост када је постао љекар. Њену смрт 1974. године, тешко је поднио. Душко је одлучио да са својом животном сапутницом Милком, лијепом Бањалучанком (дј. Радомир), живи тамо гдје је навикао да слуша шум јабланова и врба, тамо гдје рјечица Дошница понекад израња из понора као лавица, да би се спојила са набујалим водама Радљевца и гдје вода у Опачића врелу извире из земље тако као да кључа у лонцу. Душко се вратио у Голубић у Опачиће, тамо где се најбоље чује „стењање“ возова који увијек најаве да ће теже и спорије возити жељезничком пругом кад се пење у завоје личких брда. Вратио се Душко под Градину која одвајкада,у својим њедрима чува богату прошлост живота људи. Вратио се да заснује породицу тамо гдје живе његови, ти обични, скромни људи, људи топлог срца и благе нарави какав је и сам био. Колико је био омиљен код својих говори и то што су по њему давали имена својој дјеци.

Његова величина као хуманисте и љекара јесте у томе што никада није постављао границу између људи од каријера и угледа и оних обичних. Он је цијенио људско биће по хришчанској етици – сваки је од Бога, сваки заслужује њежност, пажњу и љубав, сваки има своје радости и патње. Свакоме помоћи кад посрне, да устане и живи живот достојан човјека.
Зато смо га цијенили, и изнад свега вољели. Није нам познато да ли се ком замјерио. Његова љекарска стручност увјек је била оплемењена позитивним емотивним набојем из срца и душе. Његови пријатељи су били и обични људи и људи од угледа.
Припада генерацији којој су значиле ријечи патриотизам, пожртвовање и милосрђе. Зато је патио са својим сународницима у злим временима девесесих прошлога вијека. Никада није поклекао. Вјеровао је у живот и правду. „Љубав“ то је његов животни кредо.
Свој живот је посветио лијечењу обољељелих, посебно дјеце, према којима се односио и као љекар и као њежни родитељ. Био је идол многима. Колико су га пацијенти вољели свједочи његова радна соба која је пуна поклона, дјечјих радова. Једна дјевојчица му је посветила ријечи:
Доктор Опачић ми је најбољи доктор на свијету
Маслачак би пред њим клекао
Кад се он пољем шета
Ја све стрепим
Да га неко не убере умјесто цвијета.

На жалост убрала га је прерана смрт. Имао је само шездесет година. Отела нам га је немилосрдна болест. Он физички није са нама али је до вијека у мислима своје породице, у мислима нашим. Поносни на њега, поносни на дјела његова, поносни што смо га познавали, поносни што је био наш Голубићанац.

Прим.мр.Сци.мед. Др Душан Опачић – Хронологија догађаја из живота

1951 Рођен у Голубићу гдје је завршио Основну школу као ђак генерације.

1969 Завршава гимназију у Книну гдје је био један од најбољих ђака.

1970 Уписује студије медицине на Медицинском факултету Универзитет у Београду

1976 У марту мјесецу на Медицинском факултету у Београду стиче звање љекара.

1976 / 77 Ради као љекар у амбуланти у Кистањама

1977 Одлази на служење војног рока / Гарда у Београду.

1978. Запошљава се у Книнску болницу.

1979 29. јула, венчање Душана и Милке (дјевојачко Радомир), у Книну.

1980 Душан и Милка постају родитељи. Родио им се син Радомир.

1979/80 На Медицинском факултету , Универзитет у Београду, уписује специјалистичке студије.

1981 Душан и Милка, по други пут родитељи. На свијет је дошла Анђелија.

1982 Положио испит из неурологије и стекао звање „Специјалиста неуролог“.

1985 Постаје шеф Одјељења за неурологију у Книнској болници.

1985 Изабран је за директора Книнске болнице и ту дужност обавља у два мандата.

1985 Родила се Тијана, треће дијете Душана и Милке.

1991-1995 Поред бројних примамљивих понуда за посао, током цијелог рата у Хрватској остаје да ради у Книнској болници. Једно вријеме Душан ради са Др Академиком Јованом Рашковићем.

1995 Душан је са породицом, заједно са својим сународницима у избјегличкој колони током ратне операције Хрватске војске „Олуја“. Долази у Београд. Већ 14. августа, неколико дана након прогона српског становништва из Хрватске Душан добија посао на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину при Клиничком центру Србије.

1994/95 На Медицинском факултету, Универзитет у Београду, уписује магистарске студије.

1999 16. јуна Душан одбранио магистарску тезу „Посттрауматске епилепсије и ратне повреде главе“ . Тиме стиче академски назив Магистра медицинских наука.

2000 Учествује на Конгресу неуролога у Будипешти.

2004 Од приватне лекарске коморе Србије добија лиценцу којом стиче право да отвори приватну неуролошку ординацију. 13. маја 2004. отвара неуролошку ординацију „Др Опачић“ на Звездари у Београду.

2009 Учествује у раду Трећег међународног конгреса епилептолога који је одржан у Београду од 23 до 26 априла. На Конгресу је присуствовало око 300 стручњака из земље и иностранства.

Поред овога Душан је учесник још неких научних скупова и семинара

2011 26. марта, послије краће и тешке болести Душан умире у Београду у својој 60- ој години живота. Сахрањен је на гробљу Лешће у Београду.

Фото албум-цртице из живота-документи
(кликни на фотографију за увећање)

Професионална каријера:






Посвете и захвалнице:



Породица:




Захваљујемо се породици Опачић (удовици Душка, Милки-Микици, дјеци Радомиру, Анђелији и Тијани) на указаном повјерењу, на сарадњи и прилозима за приказ портрета Прим.мр.Сци.мед. Др Душана Опачића. Била нам је част.

Завичајно удружење Голубић у Београду

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани