Школство и здравство

Школска настава у Голубићу почела се одвијати прије више од 250 година.

У Голубићу је 1764. учитељовао велики српски просвјетитељ Доситеј Обрадовић.
Након Првог свјетског рата у Голубићу је била Државна народна школа са четири разреда а неколико година, пред сам Други свјетски рат, основно школовање трајало је шест година. Током Другог свјетског рата настава се није одвијала а школска зграда је повремено служила за смјештај устаничких, сеоских, четничких јединица. Школска зграда на Главицама је током Другог свјетског рата била демолирана а архива уништена. Зато се настава одвијала у поповој кући недалеко од цркве Св. Стевана (заселак Боровићи).
Школска зграда на Главицама обновљена је почетком 1946. године у њој се почела одвијати школска настава. У голубићкој школи радила је учитељска заједница чији је циљ био припремати учитеље из Голубића и околних села за наставу у облику семинара и предавања. Педесетих година двадесетог вијека Голубић је добио осмогодишњу школу. Али школска зграда није могла да прими све ђаке ни у двије смјене па се настава одвијала и у околним сеоским кућама. Примјера ради у Голубићу је 1961. године било око 500 ђака и око 20 учитеља и наставника. Године 1975. почеле су реформе шклоства које су подразумијевале централизацију наставе. Тако је школа у Голубићу постала подручна четворогодишња, у саставу централне школе «Вељко Влаховић» из Книна.
У првим годинама двадесет првог вијека у голубићкој школи није било ђака. Остали су трагови ратног вихора.
По изградњи 150 кућа за Хрвате Херцеговце школа је обновљена али у њој готово да нема ђака Голубићана који су се услијед ратног вихора расијали по бијелом свијету.

.......
................................................Основна школа у Голубићу , страдала у земљотресу 1986. године

ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ И ИМАЊА

Тачан датум и година грађења старе школске зграде у Голубићу није нам познат, али са сигурношћу можемо тврдити да је она сазидана око1910. године. У вријеме грађења ове школе, грађено је још неколико школа истог типа на подручју книнске општине и шире па се с правом претпоставља да су те типске зграде рађене по истом пројекту тадашњег Министарства просвјете.

Током Другог свјетског рата школска зграда је била демолирана али већ почетком 1945. почела је њена обнова у којој су учествовали мјештани села са 350 бесплатних радних дана. 30. 09. 1947. године школа је била потпуно спремна за функцију. Земљотрес разорне снаге који је 1986. погодио подручје Книнске крајине и нанио велике штете цијелом подручју. Том приликом тешко је страдала је и школска зграда која је стављена ван функције. Нова зграда је саграђена 1987. г. заједничким средствима општина Нови Београд, Исток (САП Косово) и Нови Загреб, као израз солидарности и пријатељства са становницима Книнске крајине.

Школа је све до краја педесетих имала своје баште, воћњаке и винограде које су одржавали сами ђаци. Непосредно уз задружни дом, почетком 60-тих изграђена је стамбена зграда за потребе наставног кадра школе у Голубићу. Стамбена зграда имала осам станова. Средства за градњу осигурала је тадашња Просвјетна заједница општине Книн, а мјештани Голубића дали су свој прилог у добровољном раду.

.......
..........................................Спомен плоча Доситеју Обрадовићу која је стајала на старој школи

.......
..............................................................................................Школске зграде
ЗДРАВСТВЕНА СТАНИЦА

Здравственој заштити и здравственом просвјећивању мјештани су посвећивали велику пажњу. Личним радом, самодоприносом и другим одрицањима уз помоћ општинских власти континуирано су унапређивали услове за квалитетно пружање услуга из здравствене заштите.

Амбуланта

Међу првим селима у книнској општини Голубић је 30. априла 1964.године добио амбуланту. У Задружном дому је адаптирана и преуређена просторија од 16 квадратних метара за потребе теренске амбуланте опште медицине, у којој су мјештани могли добити све медицинске услуге какве је могла пружити амбуланта таквог садржаја. У њој је био стално запослен један медицински радник-медицински техничар, Гојко Кесић (Кулиш), који је имао моторно возило, па је по потреби одлазио у кућне посјете по селу ради давања разних медицинских услуга ( ињекција, мјерења крвног притиска, превијања рана)

У одређене дане и у одређено вријеме у амбуланту је долазио лијечник опште праксе из Книна ради прегледа, давања рецепата за лијекове, упутница специјалистима и др. Такође су у одређене дане долазили и лијечници различитих специјалности (интернисти, кардиолози, педијатри и др).

Захваљујући финанцијској и материјалној помоћи Пољопривредне задруге Голубић, мјештанима села и помоћи наших људи запослених широм бивше Југославије а посебно оних који су живјели у Београду, амбуланта је 1968. године проширена и опремљена модернијом опремом. Имала је двије радне просторије са припадајућим помоћним простором (чекаоницом, санитарним чворовима и др). Пружала је медицинске услуге, не само мјештанима него и војсци и милицији која је била стационирана у Голубићу.

Године 1976. започело је опремање зубне амбуланте у склопу амбуланте опште медицине. Зубна амбуланта је била међу модерније опремљеним у книнској општини.

.......
........................................................................................Сеоска амбуланта

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани