Историја

Исказ: КНИН

ЗЕЛЕНБАБА ДУШАН, шофер-механичар из Голубића, општине и среза Книн, стар 28 година, изјавио је 16. јуна 1942.г. сљедеће:
-За вријеме (априлског) рата био сам шофер у Јадранској аутоцести у Книну. Посље слома Југославије остао сам и надаље у Книну и био сам шофер др Новаковић Нике, министра у пензији и ондашњег предсједника општине. Книнску крајину запосјела је одмах талијанска војска и тамо је владао мир и ред све док нису дошле усташе.
-На 20. маја 1941.г. извршено је разграничење између Краљевине Италије и НД Хрватске. Послије тога припао је Книн са околицом Независној Држави Хрватској.
-На 21. маја 1941.г. преузели су цивилну власт у Книнској крајини усташе из Книна. На 28. маја 1941,г. дошли су у Книн усташе из Загреба и тада је тек настао прогон Срба. Одмах је настало пљачкање српских дућана и приватних кућа. Усташе су одузеле кључеве од српских трговина, па су послије проваљивали у те трговине и пљачкали робу. Исто тако су одузели кључеве од појединих српских станова, па су проваљивали у те српске станови и пљачкали их. Срби су одмах видјели да им од усташа пријети велика опасност, па су многи одмах оставили Книн и побјегли у Кистање, које је потпало под Италију.
-На 5. јуна 1941.г. провели су усташе прво хапшење и убијање Срба. Тада су похапсили више угледних Срба из Книна и околице. Похапшене су држали неколико дана у затвору Среског суда у Книну, гдје су их свакојако злостављали, а затим су их камионима одвезли у Промину, општине Оклај, среза Книн, и ту су их најприје убили, а затим бацили у јаму рудника "Монте Промине". Тада су ухапшени и убијени:
Радић Стево, гостионичар, и његова браћа Душан и Ратко;
Биједов Петар, гостионичар, и његов брат Бранко;
Билчар Глишо, коњарски трговац;
Медаковић Миле, гостионичар;
Растовић Тоде, трговац;
Кукољ Никола, месар;
Јовичић Душан, фотограф;
Мартин Ђуро, обућар;
Поповић Мијо, свештеник;
Бранковић Јован, поштар - сви из Книна, те више других, којима се не могу сјетити и имена.
Затим:
Калат Симо, радник из Книнског Поља;
Марић Душан, радник из Голубића;
Кесић Тоде, радник из Голубића и Церовац Лука трговац из Стрмице.
Са овима су били ухапшени и одведени у "Монте Промино":
Марић Илија Марков, земљорадник из Голубића;
Новаковић Тоде Ђурин, жељезничар, и још један Новаковић Тоде, земљорадник - оба из Книнског Поља.

-Све напријед наведене Србе усташе су довели до рудника "Монте Промино", повезали их једним великим конопом и тако свезане постројили око рударске јаме а затим су пуцали у њих из митраљеза. Послије тога су их све побацали у јаму. Наведена двојица Новаковића, те Марић, нису били убијени, а нити рањени неким случајем, већ су онако бачени у јаму, па су посље одласка усташа изашли из јаме, те још извукли Церовац Луку, трговца, и Бранковић Јову, поштара, који су били само рањени. Церовац и Бранковић као рањени нису могли трчати, па су их ухватили хрватски сељаци из Промине и убили их камењем близу рјеке Крке. Остала двојица успјели су се пребацити преко рјеке Крке и побјећи у Кистање. Наведена двојица су и сада живи и налазе се код својих кућа као живи свједоци усташких звјерстава.
-После тога, усташе су наставиле са убијањем Срба. Неке су убијали код куће, а неке су доводили у Книн у затвор Среског суда, а одатле одводили у камионима у правцу Госпића, и од тада се о њима ништа не зна. Сигурно је да су и они убијени.
У међувремену, од средине мјесеца јуна па до 27. јула 1941.г. убијени су следећи Срби:
Петојевић Васо, трговац из Книна;
Момић Јово,
Дамјановић Петар,
Радиновић Никола,
Клинац Никола,
Марић Тодор
- сви земљорадници из Голубића, као и више других, којима не знам имена. Из села Жагровића, општине Книн, убили су усташе једне ноћи 27 људи из племена Брадаша. Исто тако убијени су многи Срби из других околних села, али ја не могу навести имена њихова. Рачуна се да је до 27. јула 1941. године по усташама убијено у срезу книнском 500 до 600 Срба... (Даље сљеди опис сопственог хапшења од усташа и бекство из затвора).

Особито су се истакли у прогону Срба и као усташе:
-Шимић Вјекослав, фратар фрањевац из Книнског Поља. Он је био стварни вођа усташа у Книну. Сва убиства Срба извршавала су се по његовом наређењу и према његовим упутствима. Он је, шта више, и сам лично својом руком убијао Србе. Одлазио је са усташама и у Босанско Грахово, Кијево и Врлику, одводио Србе из тих мјеста и убијао их. Овај фратар усташа побјегао је пред четницима прошле године (1941) у Загреб, гдје се наводно и сада налази. Затим су се истакли:
-Араповић Фране, земљорадник из Врпоља и предсједник книнске општине;
-Шимић Перо, земљорадник из Голубића;
-Марић Шпиро, трговац из Книна;

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани