Историја

Прве иницијативе о изградњи Унске пруге датирају с половице 19. стољећа. Мотивација за изградњу пруге била је потенцијал јадранских лука. Године 1873. године саграђена тзв. крња жељезница у Далмацији (Сплит – Перковић – Сиверић и Перковић – Шибеник. Да би 1888 била продужена до Книна. Тада је потекла иницијатива да се пруга повеже са залеђем. Градња је почела 1912. Г. А завршена 1925. То је била траса преко Лике (траса Книн – Грачац – Госпић – Врховине-Плитвичка језера – Огулин). Али Личка пруга има релативно неповољну трасу (много завоја малих радиуса, неповољни нагиби). Због те неповољности у Личку пругу се никада није много улагало.

Прва дионица пруге Загреб – Бихаћ – Книн од Суње преко Волиње до Новиграда пуштена је у промет 1882. године. Дионица Новиград – Бихаћ отворена је 1924. године. Проблем је представљало питање да ли је боље успоставити везу са Далмацијом у станици Книн или Зрмања. Ипак, с аргументима које је изрекао професор Техничког факултета у Загребу инг. Јерко Алачевић, да је книнска верзија пројекта боља због избјегавања већих објеката, због боље конфигурације терена и због бољих климатских увијета зими, варијанта преко Зрмање је одбаћена. 1931. донешена је одлука о финалном трасирању унске пруге преко станице Книн. Министарство промета је склопило уговор о изградњи с француском твртком Батигнол, под прилично непогодним увјетима. У идуће четири године заговорници зрмањске варијанте су покуђали преусмјерити трасу пруге, но без успјеха. Трасирање је почело 1935. године истодобно из смјера Книна и из Бихаћа (2 x 15 км). 1936. почела је изградња лакших дионица, уз корекције првобитних планова. Изградњу је прекинуо рат, па је пруга довршена и пуштена у промет тек 25. 12. 1948. године. 1987. године пруга је електрифицирана (25 кВ 50 Хз).

Дионица пруге Бихаћ (222.59 мнм)– Мартин Брод – Книн (222.00 мнм) је дуга 113 км. Првих петнаестак километара пруге јужније од Бихаћа пролази долином Уне, а идућих педесетак километара пролази уз само ријеку. Преко ријеке пруга прелази преко 2 моста дужине око 70 метара. Највиша точка пруге је у станици Калдрма – 673.00 мнм. Највећи успон у смјеру Книна је 20 (дуљина 13 км), а највећи пад у смјеру Книна 23 (дуљина 18 км). Укупна дуљина мостова и вијадуката је 985 (највећи Крка, Островица, Бутишница, Јапада и Врпоље), а укупна дуљина тунела 11820 метара (најдуљи су Ћелије, Попов кук и Бјелила). У вријеме изградње пруге изграђени су и колодвори: Бихаћ, Рипач, Лоскум, Штрпци, Кулен Вакуф, Мартин Брод, Рађеновић-Срб, Дуго Поље, Тишковац, Дреновац, Стрмица и Голубић. Због већег промета кнински је колодвор проширен.

С обзиром на промјењене државно-правне околности, пруга данас пролази територијем двају држава (Хрватска 257 км и БиХ 135 км) и трију жељезничких компанија (ХЖ, ЖБХ и ЖРС). Хрватске жељезнице управљају дионицама Загреб – Сисак – Волиња и Мартин Брод – Книн, ЖБХ дионицом Блатна – Бихаћ - Мартин Брод, а ЖРС дионицом Волиња – Блатна. Посебност пруге је вишеструко прелажење државне границе. Тако се, на примјер, на дионици Мартин Брод – Книн (61 км) граница прелази 7 пута. Због тога се планира да ће се промет обављати на темељу посебних међудржавних уговора.

Izvor: Railfaneurope.net The European Railway Server

Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани