Историја

Током окупације Босне од стране Аустроугарске монархије, изграђено је 547,8 км шумских и рудничких пруга у приватном власништву. Служиле су искључиво за експлоатацију рудног и шумског богатства. То су пруге индустријалца Ота Штајнбаса (касније Шипадове пруге): Приједор – Книн, Срнетица – Јајце, Завидовићи – Хан Пијесак – Кусаче и Усора – Прибинићи.

Стеинбеиссове шумске пруге су временом израсле у посебну западнобосанску ускотрачну жељезничку мрежу, која је имала и свој шири привредни, политички и војни значај.Нарочито је успостављање жељезничке везе са Далмацијом путем пруге Приједор - Срнетица - Књин добио у наступајићим ратним збивањима велику стратешку важност. Стратешки разлози су такође условили да фирма 1915. године, по налогу и о трошку војних власти, приступи и продужењу своје жељезнице од Чардака до Јајца и тако је повеже са пругом Лашва - Јајце.

.......
........................................................................................Шипадова пруга

Бад Исцхл, Аустрија, година 1912.

Једном приликом посјетио ме је велики шумарски подузетник, баварски “тајни савјетник” (био је становник Баварске), господин Стеинбеис. Министар Кaллаy му је прије неколико година дао у закуп огромне предјеле младих шума у западној Босни за смијешно ниску цјену, али тада је то било нужно ако се уопће мислило започети с експлоатацијом шума. Стеинбеис, генијални подузетник у стилу америчких фармера на далеком западу, започео је сјечу стабала, основао је дионичарско друштво у којем је држао већину дионица, подигао је пилану, изградио дио шумске пруге до Книна на граници с Далмацијом, како би се повезао са Шибеником на мору; тамо је себи уредио луку за транспорт дрва. Године1912. имао је Стеинбеис више од седамдесет и једну годину, али је унаточ томе пјешице обилазио све шуме и пилане. У Ischl је дошао с циљем да ми предложи откуп својих подузећа у корист босанско - херцеговачке државе. Тај ми се пројект јако свидио јер ми је унапријед давао прилику за још рационалнију експлоатацију Стеинбеисових шума него што је то он чинио, будући да је то сада било повезано с другим великим подручјима државних шума. Али, уз то сам добио у руке пругу, коју сам могао довршити до краја и спојити је с будућом рударском пругом, која се требала протезати све до лежишта жељезне руде у Приједору. Са задовољством сам примио приједлог господина Стеинбеиса и обећао му покренути даљње преговоре у Бечу, с њим и његовим замјеником, одвјетником др. Лудвигом Сцхуллерем; једним од најпознатијих индустријских финанцијера које сам упознао у свом јавном животу (помогао ми је исто тако и у пољским питањима). Прије него што сам се састао с њим у Бечу, ако се не варам, имао сам у Исцхлу састанак о том питању с референтом за питања шума, шефом секције баруном Климбургом, којем се приједлог јако свидио. Читаву ствар смо потом средили у Бечу у четверо. Баш тада се сезона у Ischlu приближавала крају. Након царева рођендана (18.08.)…

.......
Из књиге: Босна и Херцеговина у Успоменама Леона Билинског / [пријевод с пољског Здравка Злоди]. -
Сарајево : Институт за историју, 2004. - 112 стр.



Јесени 2013.г. сајт направио Site factory
 
Завичајно удружење
 
   
   
   
Чланови
 
   
   
>
 
Голубићани